Пјесна од Краљевића Марка како погуби царева поклисара

Извор: Викизворник


Пјесна од Краљевића Марка како погуби царева поклисара

Пије вино Краљевићу Марко у цареву безистану,
С Костадином драгијем побратимом,
Силом дава Влахом пити вино.
То се чудо и у цара чуло;
Маче царе свога поклисара, 5
Поклисара црног Арапина:
"Довед’ то ми Краљевића Марка,
Оли русу главу Марка Краљевића."
Брзо иде црни Арапине,
А квд дође билом Безистену, 10
Али Марко испијаше вино;
Удара му шарца буздоханом.
Њему вели Краљеввћу Марко:
„Не ударај, црни Арапине,
Још ти коњиц има господара!“ 15
За то Арап ништа и не хаје,
Нег’ удара коња буздоханом.
Шарац ричи каоно љута змија,
И погледа Марка господара.
Марко срцу одољет’ не може, 20
Он ми скочи на јуначке ноге,
Из сагрије сабљу извадио,
Тер погуби царева поклисара.
Вели њему Костадине побро:
„Краљевићу, уједа те змија! 25
Што погуби цару поклисара,
Оба ћемо погинути сада."
За то Марко и не хаје ништа,
Нег’ посједе шарца свога,
Тер он иде к цару у Цариград. 30
Он пред царем црну земљу љуби,
Десну руку а кољено л’јево;
Ал је Марку царе бесједио:
"Што си дош’о, јадан зулумћаре!
Колико ли говорење моје, 35
Да не пијеш уз рамазан вино,
И да не носиш зелену доламу."
А њему Марко бесједјаше:
„Знаш ли царе, мили господаре!
Кад је царе био у сужанству, 40
Баш у оној земљи арапској,
Тер ти мени танку књигу пишеш:
„„Краљевић Марко, мој по Богу синко!
Вади мене ив невоље тешке.““
А кад Марко књигу прогледао, 45
Ја подсидох шарца коња мога,
Одох у арапску земљу.
Вечер дођох у арапску земљу,
И ја нађох три аге арапске,
Ја их нађох гдје вечерају, 50
Ти им царе мумом свјетлијаше.
Ја извадих из сагрије сабљу,
И погубих три аге арапске,
Опростих тебе из сужанства,
И побјегосмо б’јелом Цариграду. 55
Мож’ се споменути, драги господаре!
Да ми даде чинит’ што ми драго,
И да пијем уз рамаван рујно вино."
Кад је њега разумио царе,
Грохотом се насмијао царе. 60
И л’јепо Марка даровао:
"Пођи Марко, мој сиви соколе!
Тер се напиј задовоље вина.
Јоштер узми сарук и каук(?)
Ходи са мном у мечите турске.“ 65
То ли било, то ли и не било,
А сад се међу нами спомињало,
Да су здраво све јуначке мајке.



Извор[уреди]

Валтазар Богишић: Народне пјесме из старијих, највише приморских записа, књ. 1, Биоград, 1878., стр. 250-252.