Пјесма галебу
| Пјесма галебу Писац: Матија Лисичар |
Ти у борби силених вјетара
Крила кр'јепиш; и мору дубо̀ку
Пл'јен отимљеш сурих из њедара...
Мрке лити, којој се о боку
Сл'јеп вал коси, неприступне виси
Двори су ти! У крилатом скоку
Облачине игришта ти! — Ти си,
С елементом бијућ боја љута,
Символ златне слободице; ти си
Символ борбе животнога пута,
Храбра птицо приморскијех страна!..
А ја тиче гн'језда разметнута,
И витога перја почупана,
Гледам на те, врх сињијех сила
Гдје се вијеш од дана до дана;
И гледам те, уморнијех крила
Гдје се носиш сврху вала 'хола,
Ко̑ бедувин па хрпту ками́ла.
А сирене у весела кола
Примају те, као свога свој;
Стоји свирка старине Еола,
А сирене пјевају ти пој;
Пој слободе сили — Благо теби,
Ој галебе, у дружини тој!
Тко ти на њој завидио не би...
Извор[уреди]
Срђ. Година I, бр. 2, стр. 1. Дубровник, 31 јануара 1902.
|