Пут у Кевлар
| Пут у Кевлар (Die Wallfahrt nach Kevlaar) (1900) Писац: Хајнрих Хајне, преводилац: Алекса Шантић |
- 1.
На прозору стоји мати,
Син на одру лежи с јада.
„Зар, Вилхелме, нећеш стати
Да литију видиш сада?”
„Ја сам болан, немам снаге,
Немам, мајко, слуха, вида;
Ја се мртве сјећам драге
Па у срцу јад ме кида.“
„Устај, хајдмо пут Кевлара,
Узми књигу, бројанице,
Богомајка извидаће
Твога срца бољетице.“
Заставе се вију сјајне,
Побожна се пјесма хори,
Тамо у Келн покрај Рајне
Сад литија мирно скори.
За множином ступа мати,
Собом води сина свога,
Обадвоје с хором поје:
„Слава теби, Мајко Бога!“
2.
Данас света Мајка неба
Најдивније рухо носи,
Данас много творит треба
Многи болник милост проси.
Болни људи, болне жене,
Прилажу јој даре многе:
Ту, од воска удешене,
Људске руке, људске ноге.
Ко од воска руку даде,
С руке прође рана она,
Ко од воска ногу даде,
Том оздрави нога бона.
Ко ту погнут доштакуца,
По ужету сад се вије,
Многи сада уз брач куца
Који прста имо није.
Од воштане св'јеће справи
Једно срце брижна мати:
„То пред Божју Мајку стави
Па за боле нећеш знати.“
Син воштано срце узе,
Светој Мајци ступи ближе,
Из ока му теку сузе
А из срца уздах стиже:
„О, ти Мајко Бога правог,
Којој свемир химне поје,
Ти, Краљице неба плавог,
Теби јадам јаде своје!“
„Гдје се дижу цркве сјајне
И капеле те без броја,
Ту у Келну покрај Рајне
Са мном живи мајка моја.
„Ту и моја бјеше Грета,
Па од смрти паде рàне...
Ево прилог, Мајко света,
Извидај ми срцу ране!...“
„Извидај ми тај бол љути,
Па у дану и у ноћи,
Из дна душе пјеваћу ти:
Слава, Мајко, твојој моћи!“
3.
Спавали су ко у гробу —
Покрај мајке син је био,
Кад у малу њину собу
Богомајка ступи тио.
Над болним се сином јави,
Ту се мило, благо смеје,
На срце му руку стави,
Па у часу нестаде је...
То све у сну видје мајка,
И још више видје јасно...
Па из тврдог прену санка,
А пси кроз ноћ лају гласно.
Ту на одру, сиротанка,
Мртва нађе сина свога,
Свјетла румен раног данка
Сја сврх лица његовога...
Мајка шири руке своје,
Јад јој тешки срце преби, —
Па побожно, тихо поје:
„Богомајко, слава теби!“
Извор
[уреди]1900. Зора, лист за забаву, поуку и књижевност. Година пета. стр. 236.