Протојеванђеље Јаковљево

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
УПОЗОРЕЊЕ!

За овај текст није наведен извор одакле је преузет. Уколико исти не наведете, за недељу дана текст ће бити обрисан.

Протојеванђеље Јаковљево

У историји дванаест племена Израиља можемо прочитати да је био известан човек по имену Јоаким, веома богат, који је приносио двоструке понуде Господу Богу, говорећи: “Ово је за добробит целог народа и за мене, да се Господ Бог смилује и опрости ми гехове моје. Али на једном великом празнику, када су деца Израиљева донели своје дарове, а Јоаким своје, Рубен врховни свештеник се успротивио говорећи: “Није по закону да приносиш своје дарове јер ниси изродио никога у Израиљу.” На ово је Јоаким, веома забринут, отишао да истражи књиге дванаест племена, да утврди да ли је он једини човек који није изродио никога. И након истраге, утврдио је да су сви праведници подигли семе своје у Израиљу. Тада се сетио у мислима својим, праоца Авраама коме је Бог при крају живота подарио сина Исака; и због тога се јако узнемирио, и да неби био виђен од своје жене, отишао је у дивљину, поставио шатор себи, и постио четрдесет дана и ноћи, говорећи себи: “Нећу ићи да једем и пијем док ме Господ Бог не погледа, а молитве моје ће бити јело моје и пиће моје.”

(Пр. Јак. 2) У међувремену је жена његова, Ана била двоструко забринута и збуњена и говорила је: “Бићу у жалости двојакој, због мог удовиштва и због моје неплодности.” А онда се приближио велики празник Господњи , и Јудита, слушкиња њена рече: “Колико још дуго ћеш овако мучити душу своју ? Дошао је Господњи празник, и није по закону да ико буде у жалости. Узми одећу ову коју донесе један који их прави, јер не треба да је носи једна слушкиња као ја, него ће она боље пристајати теби.” Али Ана одговори: “Одлази од мене, нисам ја навикла на такве ствари; јер ме Господ постидео. Бојим се да ти је неки зли мајстор дао то, и да си ти дошла да ме загадиш са грехом мојим.” Тада слушкиња Јудита одговори: “Какво зло би ти ја пожелела што нећеш да ме послушаш ? Ја ти не могу пожелети већу клетву од те под којом већ јеси, у којој је Бог затворио материцу твоју, да не будеш мајка у Израиљу.” На ово се Ана јако узнемири, и имајући на себи венчано одело, око деветог сата оде у врт да прошета. И угледа ловорово дрво и седе испод њега, и помоли се Богу говорећи, “О Боже отаца мојих, благослови мене и молитве моје као што Си благословио и материцу Сарину и подарио јој сина Исака.”

(Пр. Јак. 3) И док је гледала у правцу небеса, угледала је гнездо врапца у ловору, и жалећи у самој себи, рече: “Жалости моја! Ко ме роди? Која ме утроба носила, да будем овако проклета пред децом Израиљевом, да ме сви заобилазе и сажаљевају у храму Господа мога? Жалости моја! Са чиме се могу упоредити? Не могу се поредити ни са зверињем земаљским, јер је чак и звериње земаљско плодоносно пред Тобом, о Господе! Жалости моја! Са чиме се ја могу упоредити? Не могу се поредити ни са грубим животињама, јер су чак и грубе животиње плодоносне пред Тобом, о Господе! Жалости моја! Са чиме се ја могу упоредити? Не могу се поредити ни са овим водама, јер су чак и ове воде плодоносне пред Тобом, о Господе! Жалости моја! Са чиме се ја могу упоредити? Не могу се поредити ни са таласима морским; јер су они, било да су мирни или у покрету, са рибама које су у њима, величају Тебе, о Господе! Жалости моја ! Са чиме се ја могу упоредити ? Не могу се поредити ни са самом земљом, јер и земља производи своје плодове, и велича Тебе, о Господе!”

(Пр. Јак. 4) Тада анђео Господњи стаде поред ње и рече: “Ана, Ана, Господ је чуо молитву твоју. Затрудњећеш и родићеш, и о породу твоме ће се говорити у целоме свету.” И Ана одговори: “Као што је жив и Господ Бог мој, шта год да родим, било да је мушко или женско, ја ћу га посветити Господу Богу моме, и служиће Му у светим стварима целог живот свога.” А онда се пјавише два анђела који јој рекоше: “Погледај, Јоаким муж твој долази са пастирима. Јер се анђео Господњи јавио и њему и рекао му: ‘Господ Бог је чуо молитве твоје; пожури и иди одавде, јер Ана, жена твоја ће затрудњети.’” И Јоаким оде и позва пастире своје и рече: “Доведите ми овамо десет женских јагањаца без мрље и мане, и оне ће бити за Господа Бога мога. И доведите ми исто дванаест телади без мане, и ових дванаест телади ће бити за свештенике и старешине. Доведите ми и стотину коза, и тих стотину коза ће бити за сав народ.” И Јоаким оде са пастирима својим, и Ана стајаше пред вратима и виде Јоакима да долази са пастирима. И она потрча и висећи му о врату рече: “Сада знам да ме Господ веома благословио; јер ја која сам била удовица нисам више удовица, и ја која сам нероткиња била затруднећу.”

(Пр. Јак. 5) И Јоаким изржа један дан у кући, али ујутро донесе дарове и рече: “Ако ми је Господ наклоњен, нека плоча која је на свештениковом челу то и покаже.” И погледа у плочу коју је свештеник носио, и виде је, и не нађе се греха у њега. И Јоаким рече: “Сада знам да ми је Господ наклоњен, и да је уклонио све грехе моје.” И отиде из храма Господњег задовољан, и оде дому својему. И када се Ани напуни девет месеци, она роди и рече бабици: “Шта сам родила ?” И она јој рече: “Девојчицу.” Тада Ана рече: “Господ је данас увеличао душу моју.” И леже у постељу своју. А када се навршише дани очишћења њеног, даде детету да сиса, и назва је Марија.

(Пр. Јак. 6) И дете јачаше у снази сваки дан, и када имаде девет месеци, мајка је стави на земљу да види да ли може да стоји, и када направи девет корака, дође назад у мајчино крило. Тада је мајка узе и рече: “Као што живи Господ и Бог мој, нећеш више ходити по земљи док те не однесем у храм Господњи.” И направи од собе њене свето место, и не дозволи ишта нечисто да дође у њену близину, него позва непорочне кћери Израиљеве које је носаше. А када дете напуни годину дана, Јоаким направи велико славље, и позва свештенике, писаре, старешине и сав народ Израиља. И Јоаким постави девојчицу пред старешине свештеничке и они је благословише говорећи: “Боже отаца наших, благослови ову девојчицу и подај јој славно име које ће се памтити кроз све генерације.” И народ одговори: “Тако нека буде. Амин.” Тада Јоаким по други пут постави девојчицу пред свештенике и они је благословише говорећи: “О Свевишњи Боже, погледај на ову девојчицу и благослови је са вечним благословом.” После тога, узе је мајка њена, даде јој да сиса и запева песму Господу: “Певаћу нову песму Господу Богу моме, јер ме Он посетио, и однео од мене прекор непријатеља мојих, и дао ми је плод праведности Његове, да се може рећи синовима Рубеновим да Ана доји.” Онда остави дете да спава у соби коју је она освештала, и изађе напоље да их послужује. И када се славље заврши, одоше радосно и величајући Бога Израиљевог.

(Пр. Јак. 7) А дете порасте и кад имаде две године, Јоаким рече Ани: “Одведимо је у храм Господњи, да испунимо своје обећање, које смо обећали Господу Богу, да неби био љут на нас, и да наши дарови не буду неприхваћени.” Али Ана рече: “Сачекајмо трећу годину, да дете упамти оца својега.” И Јоаким рече: “Сачекајмо онда.” А када дете напуни три године, Јоаким рече: “Позовимо кћери јеврејске које су непорочне, и нека свака узме лампу и осветли се, да се дете не врати назад и да се ум њен помири са храмом Господњим.” И они урадише тако док се не попеше до храма Господњег. И поглавар свештенички прими је и благослови, и рече: “Марија, Господ Бог је увеличао име твоје за све генерације. И све до самог краја, Господ ће показати искупљење деци Израиљевој.” И постави је на трећу степеницу олтара, и даде јој Господ благодати, и она играше, и цела кућа Израиљева је заволе.

(Пр. Јак. 8) И одоше родитељи њени величајући Бога, јер се девојчица не врати назад њима. Него Марија настави да живи у храму као научена голубица, примајући храну своју из руке анђела. А када напуни дванаест година, састадоше се свештеници и рекоше: “Марија има дванаест година. Шта да урадимо са њом јер се бојимо да свето место Господа Бога нашега не постане порочно?” Тада свештеници одговорише Захарију, врховном свештенику: “Стани поред олтара Господњег, уђи у свето место, и постави питања са њом у вези, и шта год да ти Господ одговори, уради тако.” Онда врховни свештеник уђе у светињу над светињама носећи са собом напрсник за пресуду, и помоли се са њом у вези. И дође анђео Господњи ка њему и рече му: “Зарије, Зарије, иди и позови све удовце међу народом, и нека сваки донесе са собом свој штап, и онај код кога Господ покаже знак биће муж Маријин.” И одоше викари кроз целу Јудеју, и трубе Господње се огласише, и сви људи потрчаше на окуп. Јосиф исто, одбаци секиру и оде на састанак, и када дођоше тамо, одоше код врховног свештеника сваки носећи свој штап. Пошто врховни свештеник узе њихове штапове, уђе у храм да се помоли. А када заврши молитве своје, узе штапове и изађе напоље, подели их назад, и не деси се никакво чудо. Последњи штап узе Јосиф и голубица изађе из штапа и слети на Јосифову главу. И врховни свештеник рече: “Јосифе, ти си одређен да узмеш Девицу Господњу, да је чуваш за Њега.” Али Јосиф одби говорећи: “Ја сам стари човек, и имам децу, а она је млада, и плашим се да ће да ми се подсмевају у Израиљу.” Онда врховни свештеник одговори: “Јосифе, бој се Господа Бога свога, сети се шта је Господ урадио Датану, Кореју и Авирону, како се земља отворила и прогутала их због њихове непослушности. А сада Јосифе, бој се Бога, јер се такве ствари не требају десити твојој породици.” Јосиф тада, уплашен, одведе је својој кући, и Јосиф рече Марији: “Одвео сам те из храма Господњег, а сада ћу да те оставим у својој кући. Морам да идем да се бринем за продају онога што сам саградио. Нека је Господ са тобом.”

(Пр. Јак. 9) А на састанку свештеничком донесоше одлуку и рекоше: “Направимо нову завесу за храм.” И врховни свештеник рече: “Позовите заједно седам непорочних девица из племена Давидовог.” И слуге одоше и доведоше их у храм Господњи, и рече им врховни свештеник: “Баците коцке предамном овде, да видимо ко ће од вас да испреде златни конац, ко порфиру, ко скерлет, ко танко платно, а ко црвац.” Тада врховни свештеник који је знао Марију, и да је она од племена Давидова, и позва је, и црвац паде да она сатка, и она оде своме новоме дому. Али од тог момента, Зарије, врховни свештеник онеме, и Самуило би постављен на место док Зарије не проговори опет. А Марија узе црвац и истка га. И узе крчаг и оде напоље да захвати воде, и чу глас који јој говораше: “Здраво теби која си пуна благодати, Господ је са тобом. Благословена си ти међу женама.” И погледа она лево и десно да види одакле глас долазише, а онда тресући се оде назад у кућу, и спусти крчаг и узе црвац, и седе да настави са ткањем. А анђео Господњи стаде поред ње и рече: “Не бој се Марија, јер си нашла милост у Бога.” Чувши то, она се запита шта би то требало да значи. А анђео јој рече: “Господ је са тобом и затрудњећеш,” на шта она одговори: “Шта! Да ли ћу затрудњети од живога Бога и родити као и остале жене?” Али анђео одговори: “Не тако Марија, него ће Дух Свети доћи на тебе и сила Свевишњега осјениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божиј, и назваћеш га Исус, јер ће Он да спасе народ Свој од греха. И ево Јелисавета твоја тетка, и она затрудње сном у старости својој, и ово је шести месец њојзи, коју зову нероткињом, јер у Бога све је могуће шта рече.” А Марија рече: “Ево слушкиње Господње; нека ми буде по речи твојој.” И када је изаткала црвац, однесе га врховном свештенику, а он је благослови говорећи: “Марија, Господ је увеличао име твоје, и бићеш благословена у свим нараштајима на свету.” Тада Марија, испуњена радошћу оде до своје тетке Јелисавете, и покуца на врата. Када је Јелисавета то чула, потрча и отвори јој врата, благослови је и рече: “И откуд мени ово да дође мати Господа мојега к мени ?” Јер чим твоје честитање стиже до мог уха, заигра дете у утроби мојој и благослови те.” Али Марија не марећи за све оне мистериозне речи које јој рече арханђел Гаврило, подиже очи своје ка небу и рече: “Господе! Шта сам ја да ће ме звати блаженом сви нараштаји?” А виђаше сваког дана како расте све већа, она се уплаши, и оде назад кући, и скриваше се од деце Израиља. А имаде шеснаест година када се све ово збиваше.

(Пр. Јак. 10) А када јој би шест месеци, Јосиф се врати из градње кућа, чиме се он бавио, и улазећи у кућу, нађе Девицу пораслу и велику. Тада, са жалом на свом лицу рече: “Како да погледам у Господа ога мога? Или, шта да кажем у вези ове младе жене? Јер сам је примио као Девицу из храма Господа Бога мојега, и нисам је сачувао такву! Ко ме издао? Ко је починио ово зло у мојој кући и заводећи Девицу од мене, обесчастио је? Није ли прошлост Адамова испуњена у мени? Јер је у моменту славе његове, змија дошла и пронашла Еву саму, и завела је. И на исти начин се то десило и мени.” Тада Јосиф устајући са земље, позва је себи и рече: “Ти која си имала толико милости од Бога, зашто си урадила ово? Зашто си овако унизила душу своју, која се научавала у светињи над светињама, и примала храну из руку анђела?” А она уз бујицу суза одговори: “Ја сам недужна, и незнам за мушкарца.” Тада рече Јосиф: “Откуда ти онда дете?“ Марија одговори: “Као што је жив Господ мој Бог, не знам откуда.” Тада се Јосиф уплаши, и оде од ње, размишљајући шта да уради са њоме. И тако је размишљао у себи: “Ако прикријем њезин грех, бићу крив по закону мога Господа; а ако је разоткријем пред децом Израиља, бојим се да ако је са дететом од анђела, не издам недужну особу. Шта да урадим? Потајно ћу да је удаљим.” Када је пала ноћ, појави му се анђео Господњи у сну и рече: “Не бој се да задржиш ту младу жену, јер је То што је у њој од Духа Светога, и родиће сина, и назови га Исус, јер ће Он да спасе Свој народ од греха њихових.” Тада је Јосиф пробуди из сна и прослави име Бога Израиљевог, који му је показао толико милости, и сачувао Девицу.

(Пр. Јак. 11) Тада дође писар Ана, и рече Јосифу: “Зашто те не видесмо од повратка твога?” А Јосиф одгвори: “Јер сам био уморан после мог пута, и одмарах се први дан.” Али, Ана се окрену и угледа Девицу са пораслим стомаком. И оде код свештеника и рече му: “Јосиф у кога си имао толико поверења је крив за страшан грех, јер је обесчастио Девицу коју је примио из храма Господњега, и приватно се венчао са њом, не откривајући то деци Израиљевој.” Тада свештеник рече: “Да ли је Јосиф то урадио?” Ана одговори: “Ако пошаљеш било ког од својих слугу, видећеш да је трудна.” И слуге одоше, и нађоше да је тако како је рекао. После тога, она и Јосиф беху позвани на суђење, и свептеник јој рече: “Марија, шта си то урадила ? Зашто си унизила душу своју и заборавила на Бога, јер си одрасла у светињи над светињама и примала си храну из руку анђела, и слушала њихову музику? Зашто си то урадила?” На то она са бујицом суза одговори: “Као што је жив Господ и Бог мој, ја сам недужна пред Њиме, јер за мушкарца незнам.” Тада свештеник рече Јосифу: “Зашто си то урадио?” И Јосиф одговори: “Као што је жив Господ и Бог мој, ја нисам имао ништа са њом.” Али свештеник рече: “Не говори неистину, него истину. Приватно си је венчао и ниси објавио деци Израиљевој, и унизио си се под руком крепком, да би семе твоје било благословено.” А Јосиф ћуташе. Тада свештеник рече: “Мораш вратити храму Господњем Девицу коју си оданде узео.” А он плакаше горко. А свештеник додаше: “Обоје ћете пити свету воду, која је за сумњу љубавну, тако да се открије безакоње ваше.” Тада свештеник узе воду, и даде Јосифу да попије, и посла га у брда. И он се врати да му ништа није било, и сав народ се чуђаше како се његова кривица не разоткри. Тада свештеник рече: “Пошто Господ не разоткри грехе твоје, ни ја те не осуђујем.” И посла их назад. Тада Јосиф узе Марију, и одоше својој кући, радујући се и величајући Бога Израиљевог.

(Пр. Јак. 12) И беше донешен декрет Цара Августа, да сви Јевреји треба да се опорезују, који живеше у Витлејему и Јудеји. И Јосиф рече: “Побринућу се да моја деца буду опорезована, али шта да радим са овом младом женом ? Да буде опорезована као моја жена, срамота ме, а ако буде опорезована као моја кћерка, цели Израиљ зна да ми она није кћерка. Када дође време нека буде како је Бог наумио да буде.” И оседла магаре, посади је на њега, и Јосиф и Симон иђаше иза, и дођоше близу Витлејема, на пет километара. Тада се Јосиф обазру и угледа Марију расстужену, помисли у себи: “Можда је у боловима због Онога који је у њој.” Али, када се окренуо поново, угледа је где се смеје и запита је: “Марија, зашто некад видим тугу а други пут осмех и радост на твом лицу?” Марија му одговори: “Видим двоје својим очима, једног који јеца и у жалости је, и другог који се смеје и радује.” И кренуше даље путем својим, и Марија рече Јосифу: “Спусти ме доле са магарца, јер Тај који је у мени притиска да се роди.” Али Јосиф одговори: “Где да те одведем? Ово место је пусто.” Тада му Марија поново рече: “Спусти ме доле јер Тај што је у мени снажно ме притиска.” И Јосиф је скиде доле. И пронађе пећину , и одведе је унутра.

(Пр. Јак. 13) И оставивши њу и синове своје у пећини, Јосиф оде да пронађе јеврејску бабицу у селу Витлејему. “Али, док сам ишао,” прича Јосиф, “погледао сам у небо и изненађен угледао облаке, и птице које су се зауставиле усред лета свога. И погледао сам поново надоле према земљи, и видео сто раширен, и радне људе како седе око њега, али њихове руке беху спуштене на сто, и нису јели. Они који су имали месо у својим устима, нису жвакали. Они који су подигли своје руке у висину главе, нису их спуштали, а они који су их принели својим устима, нису ништа стављали у уста, него су лица свију била уперена на горе. И видео сам овце разасуте, али су и оне стајале непомично. И пастир беше подигао руку да их потера, а његова рука стајаше горе. И погледао сам према реци, и видео децу са њиховим устима близу воде, и додириваху је, али не пише.”

(Пр. Јак. 14) Тада угледах жену која је силазила са планина, и она рече: “Куда си кренуо, о човече?” И ја јој рекох: “У потрази сам за јеврејском бабицом.” Она ми одговори: “Где је жена која треба да се породи?” Ја јој одговорих: “У пећини је и обећана ми је.” Тада рече бабица: “Није ли она твоја жена?” Јосиф одговори: “То је Марија које је научавана у Светињи над Светињама, у кући Божјој, и добих је на коцки, није моја жена, него је затрудњела од Духа Светога.” Бабица рече: “Је ли то истина ?” Он одговори: “Дођи и погледај.” И бабица оде са њим и уђе у пећину. Тада светли облак прекри пећину, и бабица рече: “Данас је моја душа увеличана, јер моје очи видеше изненађујуће ствари, и спасење је дошло Израиљу.” Изненада облак постаде јако светло у пећини, толико да њихове очи то нису могле да издрже. Али, светло се постепено смањи, све док се новорођенче не појави, и посиса груди мајке Марије. Тада бабица уплакана рече: “Како је славан овај дан, када моје очи видеше овај чудновати призор!” И изађе бабица напоље из пећине, и сусрете је Саломија. И рече јој бабица: “Саломија, Саломија, рећи ћу ти најчуднију ствар коју сам видела. Девица је родила, што није природна ствар.” На то Саломија одговори: “Као што је жив Бог мој, ако ми не покажеш доказ за то, нећу веровати да је девица родила.” Тада Саломија уђе унутра, и бабица рече: “Марија, покажи се јер се велика недоумица створи према теби.” И Соломија је опипа прстом својим. Али се њена рука осуши, и уздисала је тешко, и рече: “Жалости моја, због греха мога! Јер сам искушавала Бога живога, и моја рука само што није отпала.” Тада се Соломија обрати Господу и рече: “О Боже отаца мојих, сети ме се, јер сам ја семе Авраамово, и Исаково, и Јаковљево. Немој ме осрамотити међу децом Израиљевом, него ме обнови здраву родитељима мојим. Јер Ти добро знаш, о Господе, да сам много добрих дела милосрђа урадила у Твоје име, и била награђена од Тебе за то.” Након тога, анђео Божји стаде поред Соломије и рече: “Господ Бог је чуо молитву твоју, приближи руку твоју Детету, понеси Га, и на тај начин ћеш оздравити.” Соломија, обрадовавши се силно, приђе Детету и рече: “Додирнућу Га.” И имаде намеру да му се помоли јер рече: “Ово је велики Цар Израиљев који се роди.” И остог часа Соломија оздрави. Тада бабица изађе напоље из пећине, потврђена од Бога. И тада глас се јави Соломији: “Не казуј ове чудне стваи које си видела, док Дете не дође у Јерусалим.” И Соломија исто отиде, потврђена од Бога.

(Пр. Јак. 15) Тада се Јосиф припреми да крену даље, јер се појавише нереди у Витлејему због доласка мудраца са истока, који рекоше: “Где је Цар јудејски што се родио ? Јер смо видели Његову звезду на истоку и дошли смо да Му се поклонимо.” Кад то чује цар Ирод, уплаши се, и посла гласнике мудрацима, свештеницима и књижевницима, и рече им: “Где је писано о Цару и Хрисотсу, где ће се Он родити ?” Тада му они одговорише: “У Витлејему јудејскоме, јер је писано: ‘И ти Витлејеме, земљо Јудина ! Ни по чем ниси најмањи у држави Јудиној, јер ће из тебе изићи человођа који ће пасти народ мој Израиља.’” И одаславши поглаваре свештеничке, дозва мудраце и упита их: “Који знак видесте у вези Цара који се родио?” Они му одговорише: “Видели смо велику звезду како сија међу осталим звездама небеским, која је обасјала све друге звезде, да оне постадоше невидљиве, и знадосмо да се велики Цар роди у Израиљу, и дођосмо да Му се поклонимо. Тада им Ирод рече: “Идите и добро се распитајте, и ако пронађете Дете, дојавите ми, тако да и ја могу да Му се поклоним.” И они саслушавши цара пођоше, а и звезда коју су видели на истоку, иђаше пред њима, док не дође и стаде изнад пећине у којој беше Дете, са Маријом мајком Његовом. Онда отворише даре своје и дариваше га златом и тамјаном и смирном. И примивши у сну заповест да е не враћају к Ироду, другијем путем отидоше у своју земљу.

(Пр. Јак. 16) Тада Ирод, када увиде да су га мудраци преварили, раугневи се врло и нареди да се побију сва деца у Витлејему од двије године и ниже. Али Марија, чувши да ће деца бити побијена, уплаши се, узе Дете, умота Га, метну Га у воловска јасла јер не беше места у гостионици. Јелисавета исто, чувши да ће доћи да траже и њеног сина Јована, узе га и оде са њим горе у планине, траживши место где би га сакрила, и не би места да се пронађе. Тада она закука у себи, и рече: “О планино Божја, прими мајку са дететом.” Јер се Јелисавета није могла попети горе. И истог момента се планина раздвоји и прими их. И појави се анђео Господњи да их сачува. Али Ирод трагаше за Јованом, и посла слуге Зарију, док је овај био код олтара, и рекоше му: “Где си сакрио свога сина ?” Он им одговори: “Ја сам слуга Божји, и служим код олтара, како да знам где ми је син ?” Слуге се вратише назад и испричаше све Ироду, на шта се он страшно разгневи и рече: “Да ли је његов син тај који ће бити Цар Изриља ?” И посла опет слуге своје да оду код Зарија и питају: “Реци нам истину, где је твој син ? Јер знаш да је твој живот у шаци мојој.” И слуге одоше и рекоше му све то. Зарије им одговори: “Ја сам мученик Господњи, и ако он пролије крв моју, Господ ће примити душу моју. Знајте да проливате крв невину.” И убише Зарија на улазу храма и олтара, близу плота. Али деца Израиљева не знадоше за убиство. Онда око сахата поздрава свештеници уђоше у храм, али Зарије их не дочека и не благослови по обичају, и чекаше они на њега да их поздрави. А када он не дође за дуго времена, један оде у светињу где је олтар, и виде згрушану крв на поду. Тада галс ас неба рече: “Зарије је убијен, и крв његову не чистите све док не дође онај ко ће је осветити.” И када чу то, он се уплаши, и врати се да каже свештеницима шта је видео и чуо. И они сви одоше унутра и видеше шта се збило. Тада зашкрипа кров храма и изда од врха до дна, и не могоше пронаћи тело, само крв беше тврда као камен. И одоше одатле, и рекоше народу да је Зарије убијен, и чуше то сва племена Израиљева, и ражалостише се за њим, и жалише три дана. Тада се састаше свештеници на скупштину да расправе ко ће га наследити. И Сајмон и други свештеници бацише коцку, и она паде на Сајмона. Јер он беше осигуран од Духа Светога да неће умрети док не види Христоса да је дошао у телу. Ја, Јаков, написах ову причу у Јерусалиму. А када настадоше немири, ја се склоних у пустињу све до смрти Иродове. И немири престадоше у Јерусалиму. Оно што остаје је, да величам Бога Који ми даде мудрости да пишем вама који разумете духовност, и који волите Бога, чија је вечна слава и царство. Амин.