Пропалица

Пропалица  (1895)  Писац: Васа Ешкићевић

... Знао сам га... ужасно је пио,
По несрећи и друг ми је био;
Пратио ме јадник по дану и мраку —
При сваком кораку.

Дуге теревенке учинише своје,
Смежура се лице самртичке боје;
Од кршна ђетића, што је стене слам’о —
Оста — авет само!...

Учио је мало, па бацио књигу.
С ким ће да бекрија водио је бригу.
Кад год бих га пит’о: докле мисли вак’о...?
— Он би само плак’о...

Болом свладан кад је у постељу пао,
Био сам код њега љекове му дао;
Па када ме гледну... и за руку узе...
Грунуше ми сузе. — — —

Дође хладна јесен, лист поче да пада...
Неки изодавна — неки изненада;
Први мраз забели... к’о већ у том добу —
На његовом гробу...

Петроград, 1895.

Извор

• Луча, I/1895, 10, стр. 539.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Васа Ешкићевић, умро 1933, пре 93 године.