Промашен циљ

Промашен циљ  (1944)  Писац: Велибор Јонић

Бомбардовања која су извршена над Нишом и Београдом од стране Англоамериканаца не могу се оправдати никаквим политичким и војничким разлозима. Напротив, она су могла и морала пот пуно изостати. Јер, какав се политички разлог може навести као оправдање за убијање мирног становништва једне земље коју Англоамери канци још увек сматрају својим савезнком?
Не постоје никакви ни војнички разлози. Немци који се налазе у нашој земљи то су војници, то су трупе, које су као такве покретне и које ће постојати макар немало ниједног српског града, ни насеља. Сем тога на читавом Балкану нема никаквих вој них операција, те према томе се мирни српски градови не налазе ни у каквој оперативној зони да би се могло прав дати њихово рушење.
Хиљаде угашених живота српских жена, деце и мирних грађана, дакле, претстављају у најмању руку сувишне жртве, које ником нису требале, нити су икоме користиле. Ако се бомбардовањем српских градова ишло за тим да се у земљи створе неред и хаос, како би се посредно користи до. Титу и његовим бандама, и у том погледу циљ је промашен. У целој земљи очуван је потпун мир, а несрећа je српски народ, као што је то са нама одувек био случај, само још чвршће повезала и ујединила.
Бомбе бачене на српске градове погодиле су у крајњој линији оне који су наредили ова бомбардовања. И најљући Англофил наш данас je oтрежњен. Сурова и језива стварност ослободила га је илузије да ће Англоамериканци штедети српске градове и напаћени српски живаљ.
Хиљаде српских породица остале су без крова над главом и без игде ичега, осуђене да се потуцају од немила до недрага, гледајући са зебњом у будућност. Материјална штета, нанета приватној и државној имовини, непроцењива је. Оно што је деценијама зидано и стицано претворено је за неколико часова у прах и пепео. Многа културна добра, многи споменици српске прошлости уништени су. Али српски народ живеће и даље.
Живеће, уједињен у непробојном националном фронту, готов да до краја брани своју земљу и веру отаца својих. Дела националне солидарности и пожртвовања и неустрашиво вршење дужности, испољени за време ових трагичних дана, доказ су животне снаге српског народа, коју нико и ништа не може у ништити.

Извор

Српски народ, 30. април 1944. Број 19. Стр. 3.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Велибор Јонић, умро 1946, пре 80 година.