Прича о једном млину

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Прича о једном млину
(последња песма)

Затегнућу данас мојој лири жице
Да испевам повест једне воденице.

. . .Мислим да ће сваки од вас да се сети
Једне ретке земље на овој планети;

А да не мислите да је илузија,
Рећи ћу вам одмах да то је Страдија.

Она има млин свој, ко углед културе -
У ком чешће бесне олује и буре.

У њему је преко стотине млинара,
Чија је надница - петнаест динара.

Клепет увек чујеш испод њена трема,
А у њој брашна - никад, никад нема!

Е то је кратка повест старог млина,
Кога неки зову: „народна“ - Скупштина!

(Радничке новине, 29 IV 1915. Ниш)


Милан Несторовић


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милан Несторовић, умро 1916, пре 104 године.