Принцеза на зрну грашка

Бајке  (1888)  Писац: Ханс Кристијан Андерсен, преводилац: Ђидо Принцеза на зрну грашка

Некада давно, живео је принц који је хтео да ожени принцезу; али она је морала бити права. Путовао је целим светом да пронађе једну, али нигде није могао да је нађе. Било је доста принцеза, али је било тешко сазнати да ли су биле праве. Увек је било нешто о њима што није било како треба. И тако се он вратио кући, тужан, јер стварно желео да има праву принцезу.
Једне вечери, наишла је страшна олуја; грмело је и севало, и киша је страшно пљуштала. Одједном, неко је закуцао на градска врата, и стари краљ оде да их отвори. Испред врата стајала је принцеза. Али, драги Боже! како је лоше изгледала у киши и ветру. Вода се текла низ њену косу и одећу; сливала се до прстију њених ципела, и преливала се преко пета. А ипак је рекла да је права принцеза.
„Ех, ускоро ћемо то сазнати,” помислила је стара краљица, али није ништа рекла. Ушавши у спаваћу собу, макнула је сву постељину и душек са кревета, и ставила зрно грашка на дно. Затим је прекрила зрно са двадесет душека, и са још двадесет перјаних јоргана преко њих.
Принцеза је спавала на свему томе целу ноћ. Ујутру су је питали како је спавала.
„О, баш лоше!”, рече она. „Нисам ни ока склопила целу ноћ. Бог зна шта је било у кревету, али лежала сам на нечему тврдом, сва сам модра по целом телу. Страшно!”
Сада су знали да је она права принцеза, јер је могла да осети зрно грашка кроз двадесет душека и двадесет перјаних јоргана. Нико осим праве принцезе не може бити тако осетљив.
И онда је принц узме за своју жену, јер је сада знао да има праву принцезу; а зрно грашка је стављено у музеј, где је вероватно још увек, ако га нико није украо.
Ето, то је истинита прича.