Првом добу
| Првом добу Писац: Милорад Поповић Шапчанин |
Првом добу
Какве су се, само гледај,
Бујне жеље срцем дале,
Уз груди се кршне дижу
Да с'у срцу не запале...
Од сунашца већма горим,
Од њега се даље вијем,
И на небо с' кадкад попнем
Гледам доле па се смијем.
И куд оком мојим винем
Па погледак жељан сагнем,
Не бојим се баш никога,
Одмах тамо ићи нагнем.
Јер је ово доба свето
Кад те свашта радо двори —
Свега тога бити неће,
Кад се чело насумори.
- * * *
Аох слатко моје доба,
Од вихара што си брже,
Та какве те мисли носе,
Та какве те наде држе!
У теби је свето оно,
Што с' пред људским видом таре,
Зреле жеље кад опадну,
Бујне наде кад остаре.
Је л' пламена — у теби је,
Је л' живота — у теби је,
Сваки поглед нове чини
Теби лије, па се смије.
Аох слатки мој животе!
Сад те држе дани нови
На узлету високоме
Кршни крили соколови.
Летиш, летиш, напредак је
У твом срцу вечна жеља,
И тој једној говеш свуда
Сред жалости и весеља.
Не бојиш се боља тешких,
Кобни данак што их пружа —
Један махат мишце твоје
Врашку силу разоружа.
Хоћеш среће? — њене очи
И ту жељу на мах гасе,
Па док такав живот звони
Жалост душе не прима се.
Напомене
[уреди]- Објављена у књизи Песме, 1863, страна 2
Извори
[уреди]- Милорад П. Шапчанин: Целокупна дела, Књига прва, страна 16 - 18. Библиотека српских писаца, Народна просвета.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 129 година.
|