Походе

←Ветру с Косова

Походе Писац: Љубомир Ненадовић

Приморју→

Сестра се брату жалила:
„Нема ми, брате, похода;
Родбина мене остави,
Ја сам ти, брате, жалосна.
Свакога јутра изгледам
Рођаке миле премиле;
И свако вече тугујем,
Нема их, нема да дођу.”
Сестрици братац говори:
„Немој се, сестро, жалити,
Снег је притиск’о планине,
Магла притисла равнине;
Доћи ће мило пролеће,
Стопиће с брега снегове;
Дунуће ветар с Косова,
Разгнаће маглу с равнина;
Синуће сунце весело,
Доћи ће теби походе.”
То није братац и сестра,
Већ то је Космај и Босна.
Диж’те се силне походе,
Босна је жељна слободе.

Извор

• Целокупна дела Љубомира П. Ненадовића, Београд, 1892, Свеска прва, 2. издање. стр. 31.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Љубомир Ненадовић, умро 1895, пре 131 година.