После две године

После две године  (1943)  Писац: Велибор Јонић

Две године је откако смо за рачун међународног капитализма и комунизма гурнути у рат, који се по нас неславно завршио капитулацијом. Кроз ове две године искушења и патњи многи се од нас морао запитати: зашто смо уопште ступали у рат? Какви смо то ратни циљ имали пред собом?
„Боље рат него пакт” одјекивало је пре две године београдским улицама. Тако ce дерала комунистичка руља, потстрекивана енглеским плаћеницима. Да ли би се и данас нашао неко паметан који би устврдио да је рат био одиста бољи него пакт?
Тешко? Не само због личних незгода и патњи које рат неминовно собом доноси побеђеном, већ и због других крупнијих ствари. Може се набројати читав низ питања, за која се не може рећи које је од њих замашније и важније. Набројаћемо само нека од њих, остављајући читаоцу да он сам на њих по својој српској савести одговори.
Када је то рат био бољи од мира? Зар није боље не улазити у рат кад нам се већ за то била дала тако повољна прилика? Зар нисмо знали да наша бивша држава није била унутра консолидована и да није у стању да издржи никакав ударац споља?
Зар нисмо знали да је силна немачка војска била далеко боље опремљена од наше? Јесмо ли се уопште могли надати каквом ратном успеху? Да ли смо одиста веровали у енглеску војну помоћ и после случаја свих оних многобројних држава које су Енглези мирно пустили да пре нас пропадну?
Да ли је наша генерација имала право да ставља на коцку вековну тековину најбољих синова наших? Зар смо ми, синови сиромашног малопоседничког сељачког народа, требали да гинемо да бисмо заштитили плантаже богатих енглеских лордова?
Чега смо то ми, Срби православци, имали заједничког ca безбожничким комунизмом, са којим су плутократи пактирали? Зар нам после комунистичких зверстава нису јасне „благодети” које бољшевизам са собом носи? Зар не видимо да би нас грађански рат потпуно уништио?…
Још десетине и десетине оваквих питања дало би се поставити. На многа од њих српски народ је већ јасно и недвосмислено одговорио. Одгворио је у позитивном и конструктивном смеру. Зато и верујемо у његову лепшу будућност.

Извор

Српски народ, 27. март 1943. Број 12. Година друга. Стр 5.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Велибор Јонић, умро 1946, пре 80 година.