Божић. VIII Чим превали поноћ већ у селу врење

Божић VII Писац: Милорад Поповић Шапчанин

Божић

VIII.

Чим превали поноћ већ у селу врење,
Разбуди се село; звони на јутрење.
И пешке и 'нако на коњ’ма и коли
Све се дигне цркви, па се Богу моли.

Снег је до колена, помрчина, тама.
Прозори се светле од светога храма:
Провлаци и свеће све то махом гори —
Рек’о би се сунце усред ноћи створи.

И баке и људи од њихове врсте
Метанишу ником, клањају се, крсте;
А деца и момци, како које знаде,
Помоли се Богу да му добра даде.

А старина попо службицу одслужи,
П’ онда свима редом наворицу пружи,
И када назебли поврате се дома
К постављеној софри примакну се о’ма.

Напомене

• Ова песма је први пут објављена у Жубори и Вихори, стр. 159

Извори

• Милорад П. Шапчанин: Целокупна дела, Књига друга, страна 33. Библиотека српских писаца, Народна просвета.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 129 година.