Устав Републике Српске Крајине (1991) — разлика између измена

Пређи на навигацију Пређи на претрагу
други извор
(ажурирање, изворни текст)
(други извор)
{{радови у току}}
<center>[[Слика:Coat of arms of the Republic of Serbian Krajina.svg|125п]]</center>
 
 
Полазећи од права српског народа на самоопредјељење и у складу са слободно израженом вољом српског народа Српске Аутономне Области Крајина потврђене на референдуму, као и вјековне борбе српског народа за слободу његове слободарске, демократске и државотворне традиције, ријешен да створи демократску државу српског народа на свом историјском и етничком простору у којој са осталим грађанима обезбјеђује остваривање националних права, државу засновану на суверености која припада српском народу и осталим грађанима у њој, на владавини права и на равноправним условима за напредак појединаца и друштва, српски народ Републике Српске Крајине преко својих посланика у Уставотворној скупштини, доноси
{{Центрирано|УСТАВ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ КРАЈИНЕ}}
 
 
{{Центрирано|УСТАВ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ КРАЈИНЕ}}
Полазећи од права српског народа на самоопредјељење и у складу са слободно израженом вољом српског народа Српске Аутономне Области Крајина потврђене на референдуму, као и вјековне борбе српског народа за слободу његове слободарске, демократске и државотворне традиције, ријешен да створи демократску државу српског народа на свом историјском и етничком простору у којој са осталим грађанима обезбјеђује остваривање националних права, државу засновану на суверености која припада српском народу и осталим грађанима у њој, на владавини права и на равноправним условима за напредак појединаца и друштва, српски народ Републике Српске Крајине преко својих посланика у Уставотворној скупштини, доноси
 
== -{I}- ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ ==
{{Члан|102.}}
 
Оружане снаге Републике Српске Крајине чини територијална одбрана Републике Српске Крајине.
Република Српска Крајина има војску.
 
Оружане снаге Републике Српске Крајине по свом карактеру су одбрамбене и служе искључиво за одбрану територијалног интегритета и државног суверенитета Републике Српске Крајине.
Српска војска Крајине има стални и резервни састав.
 
Остала питања из области одбране регулишу се законом.
О Српској војсци Крајине доноси се закон.
 
Војни судови и војна тужилаштва установљавају се законом. Војни судови су независни судови и суде на основу закона.
 
Скупштина Републике Српске Крајине, на приједлог Врховног савјета одбране, поставља команданта Српске војске Крајине.
 
Врховни савјет одбране сачињавају: Предсједник Републике Српске Крајине, предсједник Владе, министар одбране, министар унутрашњих послова и командант Српске војске Крајине.
 
Врховни савјет одбране утврђује постојање непосредне ратне опасности и проглашава ратно стање, уколико Скупштина није у могућности да се састане.
 
Врховни савјет одбране проглашава ванредно стање када су на дијелу територије Републике Српске Крајине угрожени безбједност Републике Српске Крајине, слободе и права човјека и рад државних органа и доноси акте за предузимање мјера које такве околности изискују, у складу са Уставом и законом.
 
Врховни савјет одбране доноси одлуке о приправности, мобилизацији и употреби Српске војске Крајине и о другим питањима у складу са Уставом и законом.
 
== -{VI}- ТЕРИТОРИЈАЛНА ОРГАНИЗАЦИЈА ==
3. уређује и обезбјеђује коришћење градског, грађевинског земљишта и пословног простора; <br>
4. стара се о изградњи, одржавању и коришћењу локалних путева и улица и других јавних објеката од општинског значаја; <br>
5. стара се о задовољавању одређених потреба грађана у областима: културе, образовања, здравства и социјалне заштите, друштвене бриге о дјеци, физичке културе, јавног образовањаобавјештавања, занатства, туризма и угоститељства, заштите и унапређењаунапређивања животне средине и у другим областима од непосредног интереса за грађане; <br>
6. извршава законе, друге прописе и опште акте Републике Српске Крајине чије извршавање је повјерено општини, обезбјеђује извршавање прописа и општих аката општине; <br>
7. образује органе, организације и службе за потребе општине и уређује њихову организацију и рад; <br>
{{Члан|105.}}
 
Општина има Статут којим се на основу Устава и закономзакона уређују послови општине и организација и рад органа општине, као и друга питања од интереса за општину.
 
Статут доноси Скупштина општине.
О пословима општине грађани одлучују референдумом и преко својих представника у Скупштини општине.
 
Скупштину општине чине одборници изабрани на непосредним изборима, тајним гласањем.
 
== -{VII}- ЈЕМСТВА УСТАВНОСТИ ==
{{Члан|108.}}
 
Закон, други пропис или општи акт ступа на снагу најраније осмог дана од дана објављивања, осим ако из нарочито оправданих разлога није предвиђено да раније ступаступи на снагу.
 
{{Члан|109.}}
Само се законом може одредити да поједине његове одредбе ако то захтјева општи интерес утврђен у поступку доношења закона, имају повратно дејство.
 
Кажњива дјела утрђују се и казне наза њих се изричу према закону, односно према другом пропису који је важио у вријеме извршења дјела, осим ако је нови закон, односно други пропис блажи за учиниоца.
 
{{Члан|110.}}
Против рјешења и других појединачних аката судских, управних и других државних органа, као и против таквих аката органа и организација које врше јавна овлашћења, донесених у првом степену, може се изјавити жалба надлежном органу.
 
Законом се, у изузетно одређеним случајевима може искључити жалба, ако је на други начин обезбјеђенаобезбијеђена заштита права и законитости.
 
О законитости коначних појединачних аката којима државни органи и организације које врше јавна овлашћења рјешавају о правима или обавезама, одлучује суд у управном спору, ако за одређену ствар није законом предвиђена друга судска заштита.
 
Само се законом може изузетно, у одређеним врстама управних ствари, искључити управни спор.
 
=== УСТАВНИ СУД ===
 
1. сагласности закона, других прописа и општих аката с Уставом; <br>
2. сагласности прописа и општих аката републичких органа са законом; <br>
3. сагласности свих осталих прописа, колективних уговора, као општих аката и других општих аката сса законом и другим републичким прописима; <br>
4. сукобу надлежности између судова и других органа; <br>
5. сагласности Статута или другог општег акта политичке странке или друге политичке организације с Уставом и законом; <br>
Свако може дати иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости.
 
Поступак пред Уставним судом покрећу државни органи, а други органи и организације могу га покренути кад оцјенеоцијене да су им права и интереси непосредно повријеђени актом чија се уставност и законитост оспорава.
 
Уставни суд може и сам покренути поступак за оцјењивање уставности и законитости.
{{Члан|117.}}
 
Уставни суд одлучује већином гласова судија. Одлука Уставног суда је опште обавезна и извршна. У случају потребе, извршење одлуке Уставног суда обезбјеђује Влада.
 
Одлука Уставног суда је опште обавезна и извршна.
 
У случају потребе, извршење одлуке Уставног суда обезбјеђује Влада.
 
{{Члан|118.}}
{{Члан|121.}}
 
Скупштина Републике Српске Крајине усваја акт о промјени Устава двотрећинском већином од укупног броја посланика и ставља га на републички референдум ради потврђивања. Акт о промјени Устава сматра се коначно усвојеним ако се за њега на републичком референдуму изјасни више од половине укупног броја бирача.
 
Акт о промјени Устава проглашава Скупштина.
 
Овај Устав ступа на снагу даном проглашења.
 
== Извори ==
* „Службени гласник Републике Српске Крајине”, број 1/92
 
[[Категорија:Република Српска Крајина]]

Мени за навигацију