Устав Републике Српске Крајине (1991) — разлика између измена
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
Устав Републике Српске Крајине (1991) (уреди)
Верзија на датум 23. август 2011. у 14:53
, пре 12 годинанема описа измене
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
|
У Републици Српској Крајини штампа и други облици јавног информисања слободни су.
Члан 45.
Грађанин Републике Српске Крајине има држављанство Републике Српске Крајине.
Грађанин Републике Српске Крајине не може бити лишен држављанства Републике Српске Крајине, прогнан или екстрадиран.
Држављанство се стиче и престаје на начин утврђен законом.
Грађанину Републике Српске Крајине који има и друго држављанство може се одузети држављанство Републике Српске Крајине, само ако одбије да испуни Уставом одређену дужност грађанина.
Члан 46.
Грађанин има право да јавно критикује рад државних и других органа и организација и функционера, да им подноси представке, петиције и приједлоге и да на њих добије одговор ако га тражи.
Грађанин не може бити позван на одговорност нити трпјети друге штетне посљедице за ставове изнијете у јавној критици или у поднијетој представци, петицији и приједлогу, осим ако је тиме учинио кривично дјело.
Члан 47.
Грађанину се јемчи слобода изражавања националне припадности и културе и слобода употребе свог језика и писма.
Грађанин није дужан да се изјашњава о својој националној припадности.
Члан 48.
Странац у Републици Српској Крајини има слободе и права човјека утврђене Уставом и друга права и дужности утврђене законом.
Члан 49.
Одбрана Републике Српске Крајине је право и дужност сваког грађанина.
Нико нема право да призна или потпише капитулацију, нити да прихвати или призна окупацију Републике Српске Крајине или било којег њеног дијела.
Издаја Републике Српске Крајине је злочин према народу и кажњава се као тешко кривично дјело.
Члан 50.
Свако је дужан да плаћа порезе и друге дажбине утврђене законом.
Члан 51.
Свако је дужан да се придржава Устава и закона.
Свако је дужан да савјесно и одговорно врши јавне функције.
Члан 52.
Дужност је сваког да другоме пружи помоћ у невољи и да учествује у отклањању опште опасности.
== -{III}- ЕКОНОМСКО И СОЦИЈАЛНО УРЕЂЕЊЕ ==
Члан 53.
Економско и социјално уређење заснива се на слободном привређивању, свим облицима својине на јединственом тржишту робе, рада и капитала, на самосталности предузећа и свих других облика организовања, на управљању и присвајању по основи својине и рада, као и на праву запослених и праву других грађана на социјалну сигураност.
Држава, мјерама развојне, економске и социјалне политике, под једнаки мусловима, подстиче повећање економског и социјалног благостања грађана.
Члан 54.
Право својине је зајемчено.
Страно лице може стицати право својине под условима утврђеним законом.
Члан 55.
Привредне и друге дјелатности обављају се слободно и под једнаким условима, у складу с Уставом и законом.
Јемчи се право страном лицу да обавља привредну или другу дјелатност и права по основу улагања и пословања, под условима који су законом утврђени за домаћа лица.
Члан 56.
Својина и рад су основе управљања и учешћа у одлучивању.
Члан 57.
Природна богатства и добра у општој употреби, као добра од општег интереса и градско грађевинско земљиште у државној су својини.
Поједина добра у општој употреби могу бити и у приватној својини условима утврђеним законом.
Својина на ствари од посебног културног, научног, умјетничког или историјског значаја или од значаја за заштиту природе може се ограничити на основу закона, уз накнаду, ако то захтјева општи интерес.
Заштита, коришћење, унапређивање и управљање добрима од општег интересао стварују се под условима и на начин утврђен законом.
Члан 58.
Грађанину се јемчи својина на пољопривредно земљиште и на друге непокретне и покретне ствари, а на шуме и шумско земљиште у законом утврђеним границама.
Члан 59.
Физичка и правна лица остварују својинска права на непокретности према њеној природи и намјени у складу са законом.
Члан 60.
Непокретности се могу уз правичну накнаду која не може бити нижа од тржишне цијене, експрописати или се својина на њима може ограничити ако то захтјева општи интерес утврђен на основу закона.
Члан 61.
Законом се утврђују услови и начин обављања дјелатности, односно послова за које се образују јавне службе.
Члан 62.
Предузеће и друге организације могу обављати дјелатност и улагати средства у иностранству под условима утврђеним законом.
Члан 63.
За вријеме непосредне ратне опасности, ратног стања или елементарних непогода већих размјера, законом се може ограничити располагање или утврдити посебан начин коришћења дијела средстава правних и физичких лица, док такво стање траје.
Члан 64.
Република Српска Крајина има буџете у којима се исказују сви њени приходи и расходи.
Средства буџета обезбјеђују се из пореза и других законом утврђених прихода.
== -{IV}- ПРАВА И ДУЖНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ КРАЈИНЕ ==
Члан 65.
Права и дужности Републике Српске Крајине врше Уставом одређени државни органи.
Слободе и права човјека и грађанина, једнакост пред законом, самосталност и једнак положај предузећа и других организација, основа су и мјера овлашћења и одговорности државних органа.
Члан 66.
Државни органи, у оквиру Уставом утврђених права и дужности Републике Српске Крајине, утврђују политику, доносе и извршавају законе, друге прописе и опште акте, врше уставно-судску и судску заштиту уставности и законитости.
Другим органима и организацијама Републике Српске Крајине може се повјерити извршавање закона и осталих прописа и општих аката из оквира права и дужности Републике Српске Крајине, с тим што су републички органи одговорни за њихово извршење.
Члан 67.
Република Српска Крајина уређује и обезбеђује:
1. сувереност, независност и територијалну цјелокупност Републике Српске Крајине и њен међународни положај и односе с другим државама и међународним организацијама; <br>
2. остваривање и заштиту слобода и права човјека и грађанина, уставност и законитост; <br>
3. одбрану и безбједност Републике Српске Крајине и њених грађана, као и мјере за случај ванредног стања; <br>
4. својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине, правни положај предузећа и других организација, њихових удружења и комора, финансијски систем у области економских односа са иностранством тржишта планирања радних односа, заштите на раду, запошљавања, социјалног осигурања и других облика социјалне сигурности, као и друге економске и социјалне односе од општег интереса; <br>
5. систем заштите и унапређивања животне средине, заштиту и унапређивање биљног и животињског свијета; <br>
6. систем у областима здравства, социјалне заштите, борачке и инвалидске заштите, друштвене бриге о дјеци и омладини, образовања, културе и заштите културних добара, физичке културе, друштвеног и јавног обавјештавања; <br>
7. систем јавних служби; <br>
8. контролу законитости располагања средствима правних лица, финансијску ревизију јавних расхода и начин јединственог образовања тих послова, прикупљање статистичких и других података од општег интереса; <br>
9. основне циљеве и правце привредног, научног, технолошког, демографског, регионалног и социјалног развоја, развоја пољопривреде и села, оргаизације и коришћења простора, политику и мјере за усмјеравање и подстицање развоја, укључујући и развој недовољно развијених подручја, робне резерве; <br>
10. финансирање остваривања права и дужности Републике Српске Крајине утврђених Уставом и законом; <br>
11. организација, надлежност и рад републичких органа; <br>
12. друге односе од интереса за Републику Српску Крајину у складу са Уставом.
== -{V}- ДРЖАВНИ ОРГАНИ И ИНСТИТУЦИЈЕ ==
=== СКУПШТИНА ===
Члан 68.
СКУПШТИНА:
1. одлучује о промјени Устава; <br>
2. доноси законе, друге прописе и опште акте; <br>
3. доноси план развоја, просторни план, буџет и завршни рачун; <br>
4. утврђује приједлог одлуке о промјени границе Републике Српске Крајине; <br>
5. утврђује територијалну организацију у Републици Српској Крајини; <br>
6. одлучује о рату и миру; <br>
7. ратификује међународне уговоре; <br>
8. расписује републички референдум; <br>
9. расписује републички јавни зајам и одлучује о задужењу Републичке Српске Крајине; <br>
10. бира и разрјешава предсједника и подпредсједника Скупштине, првог министра и министра у Влади, предсједника и судије Уставног суда, Врховног суда и других судова, јавног тужиоца и јавне тужиоце, гувернера Народне банке и друге функционере одређене законом; <br>
11. обавља контролу над радом Владе и других органа и функционера одговорних Скупштини у складу с Уставом и законом; <br>
12. даје амнестију за кривична дјела; <br>
13. обавља и друге послове у складу с Уставом.
Члан 69.
Скупштина Републике Српске Крајине има 84 посланика.
Посланици се бирају на непосредним изборима, тајним гласањем.
Избор и престанак мандата посланика и образовање изборних јединица уређује се законом.
| |||