Историја Русије (П. Миљуков) 22 — разлика између измена

Извор: Викизворник
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 1: Ред 1:
{{заглавље
{{Квалитет|25%}}{{заглавље
| претходна=< [[Историја Русије (П. Миљуков) 21|21. глава]]
| претходна=< [[Историја Русије (П. Миљуков) 21|21. глава]]
| следећа=[[Историја Русије (П. Миљуков) 23|23. глава]] >
| следећа=[[Историја Русије (П. Миљуков) 23|23. глава]] >
Ред 12: Ред 12:
<big>'''Никола -{II}- (1894-1917)'''</big><br>(наставак)
<big>'''Никола -{II}- (1894-1917)'''</big><br>(наставак)
</center>
</center>
{{Квалитет|25%}}==1. Спољна политика од 1905 до 1914 год.==
==1. Спољна политика од 1905 до 1914 год.==
Рат са Јапаном открио је озбиљне недостатке војне и поморске организације. Да би се оствариле дубоке реформе које су се наметале, биле су потребне огромне суме које ни порез ни унутрашњи зајмови нису могли дати. Влада тражи поново зајам од Француске. Ипак, она не употребљава целу суму за њен објављени циљ, т. ј. да пожури остварење војних реформи, већ употребљује један део, да се осигура сретсвима, којима ће се борити против револуције после растурања прве ''Думе''. И поред постојања народне скупштине, и поред послушне већине, коју њој даје, у трећој ''Думи'', нови изборни закон и њен притисак на гласаче остаје исто да води слободно, без сваке контроле, своју спољну политику.
Рат са Јапаном открио је озбиљне недостатке војне и поморске организације. Да би се оствариле дубоке реформе које су се наметале, биле су потребне огромне суме које ни порез ни унутрашњи зајмови нису могли дати. Влада тражи поново зајам од Француске. Ипак, она не употребљава целу суму за њен објављени циљ, т. ј. да пожури остварење војних реформи, већ употребљује један део, да се осигура сретсвима, којима ће се борити против револуције после растурања прве ''Думе''. И поред постојања народне скупштине, и поред послушне већине, коју њој даје, у трећој ''Думи'', нови изборни закон и њен притисак на гласаче остаје исто да води слободно, без сваке контроле, своју спољну политику.


Од 1905, нарочито после неизведеног споразума '''у '''Бјерку, та спољна политика је одређена новом ситуацијом коју ствара '''у '''Европи француско-енглески споразум. Француски дипломати напрежу се да приближе Лондон и Петроград; благодарећи томе приближењу, Русија може да закључи уговор са Јапаном, и ослобођена својих брига на Крајњем Истоку, окреће поново своје погледе ка Европи.
Од 1905, нарочито после неизведеног споразума у Бјерку, та спољна политика је одређена новом ситуацијом коју ствара у Европи француско-енглески споразум. Француски дипломати напрежу се да приближе Лондон и Петроград; благодарећи томе приближењу, Русија може да закључи уговор са Јапаном, и ослобођена својих брига на Крајњем Истоку, окреће поново своје погледе ка Европи.


'''Руско-немачки уговор у Бјеркеу (24 јули 1905). '''— Немачка, која се користила Руско-јапанским ратом да води противу Француске дипломатску офанзиву у Мароку, сања да направи континенталну коалицију противу Енглеске, или да поквари Француско-руски споразум.
'''Руско-немачки уговор у Бјеркеу (24 јули 1905). '''— Немачка, која се користила Руско-јапанским ратом да води противу Француске дипломатску офанзиву у Мароку, сања да направи континенталну коалицију противу Енглеске, или да поквари Француско-руски споразум.
Ред 37: Ред 37:
==2. Спољна политика од 1914 до 1917 год.==
==2. Спољна политика од 1914 до 1917 год.==
==3. Улога Русије у Светском рату (1914-1917)==
==3. Улога Русије у Светском рату (1914-1917)==

----
<references/>

Верзија на датум 18. март 2009. у 13:31

ИСТОРИЈА РУСИЈЕ
Писац: Павле Миљуков


ГЛАВА XXII
Никола II (1894-1917)
(наставак)

1. Спољна политика од 1905 до 1914 год.

Рат са Јапаном открио је озбиљне недостатке војне и поморске организације. Да би се оствариле дубоке реформе које су се наметале, биле су потребне огромне суме које ни порез ни унутрашњи зајмови нису могли дати. Влада тражи поново зајам од Француске. Ипак, она не употребљава целу суму за њен објављени циљ, т. ј. да пожури остварење војних реформи, већ употребљује један део, да се осигура сретсвима, којима ће се борити против револуције после растурања прве Думе. И поред постојања народне скупштине, и поред послушне већине, коју њој даје, у трећој Думи, нови изборни закон и њен притисак на гласаче остаје исто да води слободно, без сваке контроле, своју спољну политику.

Од 1905, нарочито после неизведеног споразума у Бјерку, та спољна политика је одређена новом ситуацијом коју ствара у Европи француско-енглески споразум. Француски дипломати напрежу се да приближе Лондон и Петроград; благодарећи томе приближењу, Русија може да закључи уговор са Јапаном, и ослобођена својих брига на Крајњем Истоку, окреће поново своје погледе ка Европи.

Руско-немачки уговор у Бјеркеу (24 јули 1905). — Немачка, која се користила Руско-јапанским ратом да води противу Француске дипломатску офанзиву у Мароку, сања да направи континенталну коалицију противу Енглеске, или да поквари Француско-руски споразум.

Већ 30 октобра 1904, после догађаја у Хули[1], Виљем Други био је покушао да докаже Николи II да њему прети опасност од Енглеске, и зато му је понудио овај уговор:

„Њихова Величанства императори свих Руса и Немачке, да би локализовали колико је могуће Руско-јапански рат, закључили су следеће чланове савезног одбрандбеног уговора:

Члан први. — У случају да једно од два Царства буде нападнуто од неке европске силе, његов савезник браниће га свима својим снагама, на копну и мору. У случају потребе, оба савезника иступиће заједнички да потсете француску на њене обавезе у смислу одредаба француско-руско савезничког уговора.

Члан други. — Високе уговорачке силе обавезују се да не закључе посебни мир ни са једним заједничким непријатељем.

Члан трећи. — Обавеза да се узајамно помажу остаје на снази и у случају да дела једне од високих уговорачких сила за време рата, као на пример давање угља једној од зараћених сила, изазову после завршеног рата протест од стране неке треће силе по питању тако званог гажења права неутралности."

Ако је овај пројект циљао на Енглеску, он је очигледно интересовао такође и Француску. Никола Други био је свестан тога и тражио је да се измени и поднесе Француској, он је нарочито тражио да се и њој саопшти пре потписивања. Виљем Други, предлажући 17 новембра један нови текст, био је противан овом предходном обавештавању; он је сматрао да би француска влада саопштила од своје стране пројект Енглеској што би изазвало неизбежан сукоб, и да би зато требало ставити је пред потписан уговор и натерати је да потпише. Под тим условима Никола Други био је одбио да га потпише, а Виљем Други био је остао на томе.

Јула 1905, после руског пораза на Крајњем Истоку, Виљем Други који је учинио неколико услуга Русији за време узастопних преговора око понуде за посредника Рузвелта, сматра да су погодне прилике да понови прекинуте преговоре. Док Вите одлази у Сједињене државе да би преговарао о миру са Јапанцима, он тражи састанак са Николом Другим. Оба суверена састају се у Бјерку на јахти Николе Другог 23 и 24 јула и Виљем Други предаје цару овај трећи пројект:

Њихова Величанства императори свију Руса и Немачке, да би осигурали одржање мира у Европи, закључили су следеће чланове савезног одбрандбеног уговора:

2. Спољна политика од 1914 до 1917 год.

3. Улога Русије у Светском рату (1914-1917)


  1. У ноћи 21 октобра 1904 пролазећи кроз воде Dogger Bank-a флота адмирала Рождественског, мислећи да види јапанске торпиљере, била је отворила паљбу и погодила неколико енглеских рибарских лађа. Рибари су били поубијани и рањени. Енглеско јавно мњење било се узбудило, и да није било интервенције од стране Француске која је прихватила принцип анкетне комисије према Хашкој конвенцији, тај догађај је могао изазвати озбиљне догађаје између Енглеске и Русије.