Поновни позив

Поновни позив  (1941)  Писац: Димитрије Љотић

26—Х—1941. г.

Познато је да сам на челу Збора. Оно што је мање познато, то је да сам увек желео да се скупе све позитивне стваралачке националне и социјалне снаге, да нађу истинита начела и правилне смернице и да заједно крену једним путем, путем Народног спаса.

То сам 1936. Септембра 27. на збору у Београду код „Славије” истакао. То сам много пута и на многим местима, усмено и писмено, изрекао. То и сад кажем.

Нас је наша партијска поцепаност онеспособила да видимо интересе опште. Треба то да одбацимо. Треба да нађемо свој народни пут и њиме отворено, мушки, чврсто да пођемо.

Народне масе осећају ту поцепаност. Збуњени су због тога. Расут је народ те не може свој пут да нађе, као стадо без пастира.

Шта нисам чинио све да стадо буде скупљено?

Обраћао сам се Кнезу да учини шта треба да се народ скупи! Молбе су остале без одзива.

Обраћао сам се Цркви да учини шта треба да се народ скупи! Молба је остала без разумевања.

Обраћао сам се политичким и народним првацима да свој народ скупе. Молба је остала без одјека.

Обраћао сам се и војницима и грађанима да свој народ скупе. Они су мислили да то није њихова дужност.

Сад смо пали у провалију. Али не још најдубљу. Има и од зла горе, а од црног црње.

Треба пронаћи пут спасења. Треба га целом народу истаћи. Треба заједнички на тај пут ступити. Треба чврсто и непоколебљиво њим корачати.

Зар има тако мало људи окатих у нашем народу?

Зар је љубав и самопрегоревање тако у нашем народу ослабило?

Зар заиста нисмо у стању да се одрекнемо себе или својих заблуда, — иако видимо да ћемо сви и све пропасти?

То питамо сад.

А опет молимо и позивамо на окуп.

Ето генерал Недић је истакао заставу да нас све свије и скупи.

Зар је могуће да то не видимо и да му не приђемо?

И то сви који осећамо да смо повезани нераздвојно с народом својим и да сами о својим интересима најбоље мислимо кад их умемо потчинити интересима нашег народног друштва.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Димитрије Љотић, умро 1945, пре 81 година.

Извор

• Љотић, Димитрије В., Сабрана дела. Књига 10, 1941—1945., Задруга, Нови Сад, 2001.