Помозʼ, Боже!
| Помозʼ, Боже! (1862) Писац: Драга Димитријевић Дејановић |
Иза оне чарне горе
Цвета дивно цвеће,
Сваке ране беле зоре
Мирис нам долеће.
Није цвеће, што мирише,
Него крвца, што се лије —
Мирисала — мирисаће,
Де год Србин Турке бије.
Хеј, ти горо мирисава!
На теби се венац вије!
Српски врли соколова
У теби се крвца лије!
Љути бојак Србин бије
Са душмани, са проклети —
Ох помози, Боже — Боже!
Само — само да сʼ освети!
Извор
[уреди]Даница, 20. јул 1862. Број 20. Година III, стр. 325–326.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драга Димитријевић Дејановић, умро 1871, пре 155 година.
|