Помиреније/7

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

ПОЗОРИЈЕ ШЕСТО
◄   ПОЗОРИЈЕ ПЕТО   ►



ПОЗОРИЈЕ ШЕСТО

ФЕМА, ПРЕЂАШЊИ; доцније, АНИЦА

ФЕМА: Ево сам дошла, господине.

АДВОКАТ: Добро, драга моја, добро, ја сам све уредио.

ФЕМА: Могу ли се чему надати, господине?

АДВОКАТ: Без сумње. Хе, xe, pulchra beѕtіa! Видићете како ја знам помоћи; но ви ћете мени за то благодарити, јелте? (Уваши је за образ.)

ФЕМА: О, господине, немајте бриге.

АДВОКАТ: Хе, хе, хе. Имате ли мужа?

ФЕМА: Имам.

АДВОКАТ: То је једна шкода, иначе, разумете ли, гледајте ме, могли бисте — хе, хе, хе, овакав персон сваки пуг се не даје видити — могли бисте моја супруга бити. Али, ништа, ништа, све може бити.

ФЕМА: Господине, ви ме застиђујете. Ја сам од просте фамилије.

АДВОКАТ: Ништа, ништа, амоr non noѕcіt genuѕ, каже један велики философ без имена. Лепота, то је све што се на рачун узети може. Ви сте у мојим естетическим очима лепи, а о мени — о мени јошт није нико дубитирао.

(АНИЦА се укаже на пренџеру).

ФЕМА: Како сте уредили, господине, за моју ствар?

АДВОКАТ: А, то је ништа; да овај објект продужимо. Ви сте лепи, а и ја нисам ружан. Како би добро било кад би били удовица, разумете ли ме?

АНИЦА: А, виле ми те с фишкалом!

ФЕМА: Господине, само ми кажите најпре како сте уредили, да знам.

АДВОКАТ: Врло лепо за једну, а особито за другу партају. Моја је сва интенција да вас помирим.

ФЕМА: О, господине, само то не. Волим све изгубити него да се с таквом несрећом помирим.

АНИЦА на пенџеру шкрипи зуби.

АДВОКАТ: Другог спасенија нема у овом случају.

ФЕМА: Али, господине, цела ће се мала смејати кад чује да се Фема с Аницом помирила.

АДВОКАТ: Ништа, ништа, разумете ли? Ја вам кажем. А ја мислим да сам ја бољи него цела мала. Хе, хе, хе, гледајте ме како се руменим.

ФЕМА: Не могу, господине, како ћу се с таквом фландром помирити.

АНИЦА (с пенџера): Шта, ја фландра! (Утрчи у собу.)

Коме си ти казала фландра, а? Коме си ти казала фландра?

АДВОКАТ: Јест, то је било од Феме ружно.

АНИЦА: Видиш, фљуско, видиш шта фишкал каже.

АДВОКАТ: Хе, хе, како ви можете фемици фљуска казати!

ФЕМА: А, фљорцо? Како је то, бештијо?

АНИЦА (полети јој у косе): Како је то, фландро? (Шчепаду се).

АДВОКАТ: Хо, хо, хо! Violatio ѕedіѕ іudіcіarіae. Анице! (Тражи да ји растави).

АНИЦА (тресне Фему о земљу): Але те однеле.

АДВОКАТ: А, а, а. Моју Фемицу nequaquam! (Узме штап и почне Аницу деветати).

АНИЦА: Господине, шта имате ви са мном?

АДВОКАТ: У присуствију моме то не иде, разумете ли? (Диже је горе.)

ФЕМА (ђипи): Ха, изела те трпија! (Тресне Аницу доле.)

АДВОКАТ: Фема је свалила. Anіmuѕ іnter amorem et iram vacіllat. Nequaquam (Гура је штапом).

ФЕМА (на Аницу); Оћеш јошт, виле ушле у тебе, а? Оћеш јошт, але те растргле!

АДВОКАТ (опет је гура); Фемо! А-ја, не чују. (Диже је). Доста, шта је то?

АНИЦА (устајући): Јао, ђаво те носио, јао, фландро једна! (Трчи на Фему).

АДВОКАТ: Veto! (Заклања Фему).

АНИЦА: Та нећеш ми утећи макар главу изгубила. (Дочепа је).

АДВОКАТ: Veto, није слободно.

ФЕМА (такође дочепа Аницу, но тако да адвокат остане у среди); Дед сад, обајгоро! (Повуче је),

АДВОКАТ: Veto, per amorem patrіѕ, ja сам овде!

АНИЦА (снажно повуче Фему, тако да обадве падну преко адвоката).

АДВОКАТ: Пуштајте, пуштајте, удависте ме!

ФЕМА (ђипи горе, да боље Аницу дочепа).

АДВОКАТ (се искобеља): Maleferіatae! (Почне ји штапом макљати. Оне се распусте).

ФЕМА: Шта се ви ту мешате, господине?

АНИЦА: Ко те је поставио пандуром, ђаво те одно и с фишкалом!

АДВОКАТ: Maleferіatae! У присуствију мом тако и мене да дехонестирате! Знате ли ко сам ја?

АНИЦА: Ко вас је звао код нас?

АДВОКАТ: Exemplum іnaudіtum, разумете ли? Crіmen laeѕі іudіcіѕ. Знате л’ шта то значи? Сад таки да се помирите, или дркћите од моје јарости.

АНИЦА: На част вам помирење, само кад сам се осветила.

ФЕМА: Сад не марим сто форинти платити, кад сам само срце искалила.

АДВОКАТ: А процес?

АНИЦА: Читајте га ви и с вашим дедом. Мени је доста. (На Фему). Памтићеш ти овај дан.

ФЕМА: Памтићеш ти Фемину руку.

АНИЦА: Неће ти више пасти на ум да се са мном свађаш.

ФЕМА: Нећеш се сетити да у мене дираш.

АНИЦА: Ја сам ти била фишкал.

ФЕМА: Ја сам ти била пандур.

(У такој свађи изиђу.)

АДВОКАТ (гледи за њима): Номо ѕum, humanі nіhіl a ме alіenum eѕѕe puto. Ho опет ми је Тај процес донео пар голупчића.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 163 године.