Политичка прошлост Хрвата 3

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
ПОЛИТИЧКА ПРОШЛОСТ ХРВАТА
Писац: Васо Чубриловић


Стварање прве самосталне државе

Прошло је две стотине година од досељења док су Јужни Словени почели да изграђују веће државе. Првих две стотине година провели су на унутрашњем сређивању и сналажењу у новим приликама. Мало по мало из племенских жупа стварају се веће области, а из многих племенских имена одвајају се она која ће постати главна ознака за дељење. На истоку после досељења Бугара 679 Јужни Словени око Балкан Планине примиће бугарско име и државну организацију претапајући освајаче кад су им натурили свој језик и обичаје. У средишту полуострва српско име окупиће око себе многа племена, а у северозападним крајевима име Хрват постаће ознака оних јужно-словенских племена која су се населила у старој Панонији и њој суседном делу Далмације. Од остатака некада алписких и норичких Словена, постаће словеначки народ.

Две главне области из којих ће се развити прва хрватска држава биле су Панонска и Приморска Хрватска. Панонска Хрватска обухвата пределе око Драве и Саве. Приморска Хрватска је била земља од реке Раше на северу до Цетине на југу. Кад човек погледа карту где се створила прва хрватска држава, запазиће неколико врло важних чињеница. Животни простор, како би се то данас рекло, прве хрватске државе обухватао је крајњи северозапад Балканског Полуострва. Ту се Панонска Низија тако примакла Јадранском Мору да је сузила Полуострво на једва коју стотину километара ширине. Поред тога, планински ланци Динарског Система пружајући се упоредо с обалама Јадрана у правцу северо-запад-југо-исток стварају као неку пречагу између Паноније и мора. Они, истина, отежавају продирање од мора Панонији или обрнуто, али саму земљу раздвајају на више подвојених области са тешком међусобном везом. Лика и Крбава су затворене географске целине, далматинско приморје, приступачније с мора него са копна, одвојено је тешко проходним планинским ланцима од Далматинске Загоре а ова, опет, стрмом неприступачном Динаром од поречја реке Саве. Унска долина била је још најбољи пролаз из Приморске у Панонску Хрватску. Туда је ишао стари римски војни пут. Панонска Хрватска је од Панонске Низије одвојена реком Дравом. Отворена према северу, она је долинама река Саве и Драве везана за запад, Немачку и Италију и била стога од старине пролазна област народима и војскама које су продирале из Италије и Средње Европе у Панонију и на Балкан или у супротном правцу.

Као што се види, код географског рељефа хрватских земаља је главни недостатак слабе међусобне везе, нису географска целина, него само прелазне области већих географских целина. Та географска разједињеност хрватских земаља у суседству великих културних и геополитичких заједница биће главни узрок зашто је у току свога хиљадугодишњег живога, поред свих напора, хрватски народ био увек присиљен да тражи ослонац на већу државну заједницу и зашто је његов живот био тако уско везан за судбину суседних народа и толико био изложен њиховом утицају.

Доиста, и Хрвати као и Срби све дотле не приступају стварању; већих држава док није дошла опасност са стране. Док је Византија била забављена на истоку, Бугари тек стварали своју државу мећу Дунавом и Балканским Ланцом, Франачка постепено продирала преко Алпа, аварска се држава распадала и југословенска племена живе мирно, признавајући или не признавајући врховну власт неке од ових суседних великих држава. И као што је појава Бугара у долинама Мораве и Вардара у првој половини IX века изазвала у рашким планинама оснивање прве српске државе, исто тако је долазак Франака у поречје средњег Дунава концем VIII и почетком IX века имало за последицу прве покрете за стварање самосталне државе код Хрвата.

Године 788 покорио је Карло Велики Истру и освојио Баварску. Са Баварском дошли су под франачку власт и Словенци, дотада њени поданици. Продирући даље у три рата од 791 до 796 уништио је Карло Велики аварску државу и подвргао својој власти целу Панонску Низију на десној страни Дунава све до Београда. Панонска Хрватска била је подређена фурланском маркгрофу, а црквене послове преузе патријарх из Аквилеје. У то време покрштени су Хрвати измећу Драве и Саве.

Првих година IX века Франачка је освојила и Далматинску Хрватску све до Цетине и Врбаса. У рату Франачке и Византије, који се водио у оно време на хрватском земљишту, градови у Приморју Задар, Трогир и Сплит са неким острвима, остали су Византији, а све остале хрватске земље дошле су под франачку власт.

Уједињене под једном државом, под управном влашћу фурланског маркгрофа, хрватске земље биће у току прве половине IX века увучене у вртлог борбе великих сила Франачке, Бугарске, Византије и Арапа на копну и мору. Кад се односи рашчисте, почне опадање Франачке после смрти Карла Великог и слабљење Византије на мору услед непрестаних ратова с Арапима и Бугарима, изградиће се у другој половини IX века прва самостална хрватска држава.

Франци нису заводили своју управну власт у хрватским земљама. Они су задржали старе обласне господаре и подвргли их само надзору фурланског маркгрофа. Један од таквих владалаца био је и панонски кнез Људевит. Он је 819 дигао устанак противу Франака, успешно св борио три године радећи да окупи око себе све Јужне Словене незадовољне франачком и бугарском влашћу од Словенаца у Крањској и Штајерској на северозападу до Тимочана на североистоку. Био је то први покушај стварања југословенске државне заједнице са циљем: одбрана независности. Људевит није успео, јер га нису разумели они најближи из Далматинске Хрватске. Борна, њен кнез, ставио се на страну Франака, Људевит је 822 г. потучен и Франци су поново покорили Хрвате, а Бугари Тимочане.

И после Људевитова пораза и смрти нема мира у хрватским земљама. Бугари и Франци боре се на Драви и Сави, у Приморју гусари узнемирују млетачке трговце на мору, а пошто Византија није у стању више да чува слободу трговине на Јадранском Мору од неретљанских гусара, то Венеција мора сама да се за то брине. Тако будућа краљица Јадрана већ у самом почетку своје поморске и привредне експанзије на Јадрану преузимајући улогу чувара реда на њему, долази у сукоб са Хрватима. Из ове тежње млетачких трговаца да осигурају себи слободан пролаз Јадранским Морем развиће се убрзо и освајачке жеље. Оне ће имати пресудан утицај на живот Далматинске Хрватске.

Ослабљена Византија, Франачка у распадању а млетачка моћ пољуљана на мору арапским нападима, све је то учинило да је половином IX века попустио притисак на Далматинску Хрватску. Мало по мало њени кнезови постају независнији и 852 кнез Трпимир се назива поносито „Помоћу Божијом кнез Хрвата“. Он успешно ратује са Бугарима а његови наследници боре се на мору са Млечанима. За цара Василија 1 (867—896), оснивача македонске династије, Византија је обновила своју власт над далматинским приморјем. Она и Франачка заједно отимају од Арапа 871 Бари у јужној Италији.

Кад је Франачка подељена верденским уговором 843, Панонска Хрватска припала је источној Франачкој, Немачкој, Далматинска Хрватска Лотаревој држави, Италији. После смрти цара Лудвика II 875 године требало је да и Далматинска Хрватска дође под власт немачку, Карлмана сина Лудвика Немачког, али далматински Хрвати су се побунили и помоћу Византије решили франачке власти. За Бранимирове владe око 880 ослободила се Хрватска и византиског утицаја и постала независна.