0001 Гором гнезди једно Туре лудо
0002 И све туре гором попијева:
0003 „Благо ти је оном домаћину
0004 Ком вечерас на конака дођем,
0005 Заклаћу му вола испод кола
0006 И бијела испод звона овна,
0007 Искаћу му што имати неће ─
0008 Оћу вина из Видина равна,
0009 И ракије са Демир-капије,
0010 И сијена из равна Сријема
0011 И још јечма из кршна Јелеча
0012 А за мога дебела Лабуда,
0013 Још му нећу лећи брез ђевојке!”
0014 Мисли Туре да нико не чује,
0015 Добро чује Плавша арамбаша,
0016 Милутина слугу дозиваше:
0017 „Милутине, моја верна слуго,
0018 Дедет слети стрмо низ планину,
0019 Те погуби оно Туре лудо
0020 Да вечерас не чини зулума
0021 У некаква брата ришћанина!”
0022 То Милутин једва дочекао,
0023 Граналију по сриједи прими,
0024 Заскака се стрмо низ планину
0025 Кано јелен од полак године,
0026 Све ногама у гузицу туче;
0027 Док допаде друму широкоме,
0028 Ја западе студену камену,
0029 Граналију по табану љуби:
0030 „Граналијо, моја пушко драга,
0031 Немој мене ватром преварити,
0032 За око те ни молити нећу!”
0033 Па на гвожђу ватру наложио,
0034 Те Турчина мало доватио,
0035 У повије, међу очи двије,
0036 Те му пуче чело начетверо,
0037 По му главе пушка понијела,
0038 Не би љепше сабља зарубила,
0039 Сав му мозак паде на земљицу.
0040 Туре паде у траву на главу,
0041 Туре паде, а ајдук допаде,
0042 Па му пасју одсијече главу.
0043 Кад му пасју главу одвалио,
0044 Шњега свлачи ђузел одијело,
0045 Шњега свлачи, а на се облачи,
0046 Отпаса му три ћемера блага,
0047 Па побеже брду уз планину,
0048 Однесе их Плавши арамбаши
0049 И све благо братски дијелише,
0050 И дадоше Плавши старешинство.
0051 То је било када се чинило,
0052 Ми велимо да се веселимо,
0053 Вино пили па се веселили!
Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности. Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974.
