Песме љубави и смрти/Песма сутона
| ◄ Песма љубави | Песма сутона | Песма тишине ► |
ПЕСМА СУТОНА
Сутони без шума твојих корачаји,
И тама без твога шапата, и сати
Први кад се нема више шта да таји. . .
Прве празне стазе кроз рогоз и влати.
Ова чар чекања празних и без мȇне!
Некад беху у час месечевог сјаја
Само дух и очи тобом испуњене —
А сад те је пуна сва ноћ очајања.
Некад чух твој корак или шум одела,
А сад те ноћ носи у сваком свом шуму;
Звезде у покрету; мирна светлост бела
У свим приказима на замрклом хуму.
Нема твојих стопа путем што крстари,
Али ти сад идеш светлим просторима;
И твој печат кобни сад носе све ствари;
Твоје су сад очи у водама свима.
Знам да нећеш доћи, а чекам; и маште
Непознате среће расту у ноћ нему;
Нећу више чути твоје речи таште,
Да твој глас свемоћни осетим у свему.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Дучић, умро 1943, пре 83 године.
|