Песме сунца/Сенке по води/Зимски пастел
ЗИМСКИ ПАСТЕЛ
Згурена на снегу сеоска капела
Зебе усред гробља. Небеса су бела.
Ни од куд ни ветра да се јави шумом,
И заплаче гдегод за крстом, за хумом.
Нити смрзло звоно час да куцне који,
Укочено, мирно, још сказаљка стоји,
Показујућ тако сред долине неме
Сат, када је најзад умрло и време.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Дучић, умро 1943, пре 83 године.
|