Песме сунца/Душа и ноћ/Символ
СИМВОЛ
Гледам твоје крупне очи заљубљене,
Где сја ватра—ко зна—грешна или света.
Свеједно љубиш ли другог или мене:
Ти љубиш невино као цвет што цвета.
Љубав би ти моја била заточење,
У твом безграничном, граница и мета;
Таква, вечна жено, кроз живот и мрење
У слави инстикта ти си само света.
Ти си сат од којег небо зарумени,
Символ већи него бол људски што грца;
И ти си божанству ближа него мени:
Више закон света, него закон срца.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Дучић, умро 1943, пре 83 године.
|