Песме сунца/Душа и ноћ/Рефрен
РЕФРЕН
Сневај, да увидиш да пролазни снови
Још најближе стоје постојаној срећи;
Да не питаш никад, зашто јади ови,
А не који други, а не који трећи.
Љуби, љуби силно, увек истоветан,
У љубави само ти ћеш јасно знати:
Како мало треба да се буде сретан,
И сто пута мање да се вечно пати.
И умри, да спасеш веровање чисто,
Да си кад год стао пред истином голом:
И да у животу ниси једно исто
Једном звао срећом, а други пут болом.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Дучић, умро 1943, пре 83 године.
|