Песма (Милица Стојадиновић)
| Песма Писац: Милица Стојадиновић Српкиња |
(По словачком.)
Соко птица Дунавом прелетела,
А за драгим дева заплакала.
Драги јој се на сузе одзива:
„Плачи драга, ти не плачеш сама,
Тамо плаче Род и домовина.
Твоја суза моје срце тишти,
Кад Род плаче, моја душа пишти.
Твоја суза црној земљи капље,
Суза Рода самом Богу вапље.
Плачи драга, ти си уморена,
Погле и род пријатеља нема. —
Тужи драга већ три ево има,
Пуна љета нашег миловања.
А Род мили љубим од колевке,
То од моје ја научи мајке,
Од бабајка сабљу припасати
И оваку пјесму попевати:
Лепо-ј Љубу пред олтар водити,
Алʼ је љепше за род се борити!“
Са Љубом живот тек до смрти траје,
Бојна слава вековечно сјаје;
Неприличи јунаку невеста
Без зеленог од слободе венца.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милица Стојадиновић Српкиња, умро 1878, пре 147 година.
|