Перит паша и Шпербановић

Извор: Викизворник


Перит паша и Шпербановић

0001 Фалио се паша Перит паша:
0002 ”Та купићу лађу ораову,
0003 ”И на лађи весла шимширова,
0004 ”А на веслу возаре јунаке,
0005 ”Возићу се Савом до Дунава,
0006 ”А Дунавом до мора сињега,
0007 ”Погубићу бана од Шпербана,
0008 ”Заробићу од Шпербановића,
0009 ”Водићу га собом не једеку,
0010 ”Носићу га место Бајној Луки.”
0011 Што с’ фалио то је урадио.
0012 Купио је лађу ораову,
0013 И на лађи весла шимширова,
0014 И на веслу возаре јунаке,
0015 Возио се Савом до Дунава,
0016 А Дунавом до мора сињега,
0017 Погубио бана од Шпербана,
0018 Заробио од Шпербановића,
0019 Води њега собом на едеку,
0020 Носи њега место Бајној Луки.
0021 За њим иде мила стара мајка,
0022 Беседи јој пеша Перит паша:
0023 ”Ао госпојо, од Шпербановице,
0024 ”А јеси ли трудна и уморна?”
0025 Ал’ беседи стара мила мајка:
0026 ”Господару, паша Перит паша,
0027 ”Да се мени нагледати сина
0028 ”Нит’ би била трудна ни уморна.”
0029 Ао госпојо, од Шпербановице,
0030 ”Кад си тела нагледати сина,
0031 ”Камо паши госпоцки дарови;
0032 ”Камо паши два коња кована,
0033 ”Два пашића до два буздована,
0034 ”Пашиници сребрну синију,
0035 ”Око које може вечерати
0036 ”Триста деце турског јаничара. ”
0037 Брз’ помаче мила стара мајка,
0038 Паши даде два коња кована,
0039 Два пашића до два буздована,
0040 Пашиници сребрну синију,
0041 Око које може вечерати
0042 Триста деце турског јаничара.
0043 Још беседи паша Перит паша:
0044 ”Ао госпо, од Шпербановице,
0045 ”Још се не мо’ш нагледати сина.
0046 ”Сагради ми дворе на стубове,
0047 ”И јан-куће, ди гости долазе,
0048 ”Безистене, ди седе трговци.”
0049 Брз’ помаче мила стара мајка,
0050 Сагради му дворе на стубове,
0051 И јан-куће ди гости доходе,
0052 Безистене, ди седе трговци,
0053 И калдрму прико Бајне Луке.
0054 Кад се мајка нагледала сина,
0055 Онда оде белом двору своме.
0056 Ал’ беседи од Шпербановићу:
0057 ”Господару, паша Перит паша,
0058 ”Цени мене пошто није цена,
0059 ”Ишти благо, што је теби драго,
0060 ”Пуштај мене милој мојој мајци.”
0061 Ал’ беседи паша Перит паша:
0062 ”Бре ценићу те, пошто није цена,
0063 ”Иштем благо, што је мени драго.
0064 ”Даћеш мени са мора галију,
0065 ”Што ј’ у њојзи думен од калаја,
0066 ”А катарка од сувога злата,
0067 ”А једеци од свиле зелене,
0068 ”А у њојзи јелен думанџија.”
0069 Ал’ беседи од Шпербановићу:
0070 ”Авај мене и до Бога мога;
0071 ”Кад ја немам сад порука за се,
0072 ”Порук ми је један Бог на небу,
0073 ”И Еклене верна слуга твоја.”
0074 Мало му је паша Перит паша,
0075 Мало му је рока оставио:
0076 Један месец и једну недељу,
0077 Док дотера са мора галију.
0078 Прође месец прође и недеља
0079 А кад било прид ноћ у недељу,
0080 Пак беседи паша Перит паша:
0081 ”Од’ , Еклене, верна слуго моја,
0082 ”Како хоћеш јунак да погинеш,
0083 ”Кроз другога да изгубиш главу.”
0084 Ал’ погледа млада пашиница
0085 И беседи паши Перит паши:
0086 ”Погледај де, паша Перит паша,
0087 ”Ди се роди сунце од запада.”
0088 Ал’ беседи паша Перит паша:
0089 ”Ао госпо, луда пашинице,
0090 ”Није оно од запада сунце,
0091 ”Већ је оно са мора галија,
0092 ”У галији од Шпербановићу.”
0093 Кад придаде од Шпербановићу,
0094 Придаде се паши Перит паши,
0095 Јелену је врло жао било,
0096 Занијао на мору галију.
0097 Ал’ беседи од Шпербановићу:
0098 ”Дур, јелене, не нијај галије,
0099 ”Боље ће ти бити код Турчина,
0100 ”Нег’ код мене луда каурина,
0101 ”Каурина твога душманина.”
0102 Навезе се на то море сиње
0103 Пак онда је паши пркосио:
0104 ”Лепу с’ тицу био уватио,
0105 ”Ал’ ниси знао очупати перја.”
0106 Удари се паша по колену,
0107 Како ми се лако ударио,
0108 Скерлет чоја пукла на колену.
0109 ”Што ти дадо два коња кована,
0110 ”Два пашића до два буздована,
0111 ”Пашиници сребрну синију,
0112 ”Око које може вечерати
0113 ”Триста деце Турак’ јаничара,
0114 ”То су мени моје сестре дале.
0115 ”Што сагради дворе на стубове,
0116 ”И јан-куће ди гости доходе,
0117 ”И калдрму прико Бајне Луке,
0118 ”То су мени моји јујци дали.
0119 ”Што ти дадо са мора галију,
0120 ”Што ј’ у њојзи јелен думенџија,
0121 ”И катарка од сувога злата,
0122 ”И једеци од свиле зелене,
0123 ”И у њојзи думен од калаја,
0124 ”Те су мене моје тетке дале,
0125 ”У бабино ни дирнуо нисам.”
0126 Удари се паша по колену,
0127 Те тако се лако ударио,
0128 Скерлет чоја пукла на колену.



Извор[уреди]

Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање. Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.