Педесета: Побри Змају Јовану Јовановићу

Педесета[1]  (1883)  Писац: Лаза Костић

Побри Змају Јовану Јовановићу

Да л’ те, побро, хвата сета
Што ти дође педесета?
Је л’ ти за то коса ређа,
Јеси л’ за то лица блеђа,
Је л’ ти за то брига већа?
За то л’ снага уморнија,
За то л’ мис’о суморнија?
За то л’ срце тврђе бива,
За то л’ санче грђе снива,
За то л’ црња машта жива?
За то ли те хвата сета
Што ти дође педесета?

А што да те хвата сета
Што ти дође педесета?
Ако ти је која мука,
Твоје срце само кука
Што ти народ мори брука.
Чисто гледам где се, друже,
Твоје душе сузе гуше,
Чујем речи како туже:
„Све што жељах, све чим диса’,
„Све што певах, све што писа’,
„Што бисером срца низа’,
„Једна клетва све зар збриса?
„Све што народ проли крви,
„Зар беснило једне стрви
„Све да сатре, све да смрви?
„Ох, зар тако да се свети
„Мени годак педесети?”

Ал’ не пусти ни тој сети
Да ти гаси пламен свети
У твој годак педесети.
Не малакши, ој, не клони,
Терај очај, тугу гони,
У болу ми не утони!
У болу се бисер ствара,
Мач се кује посред жара,
Робље диже и обара
И престоле господара.
И та ће нас проћи хајка,
Сва ће мука, сва ће вајка
Новој слави бити мајка;
Оживеће све што суста,
Облачина минут’ густа,
Малаксаће обест пуста.
А твоја ће певнут’ уста:
Per angusta ad augusta!
Што се, побро, на те слета,
Што ти души, срцу смета,
Невоља је целог света;
Немој да те хвата сета
Што ти дође педесета!

Напомена

1. У идући четвртак 24. новембра на св. Катарину навршује се равно 50 година од рођења нашем Змај-песнику Јовану Јовановићу. Поздрав овај садруга му у песништву, нашег уваженога и омиљенога песника и књижевника Лазе Костића доносимо са жељом и од наше стране, да нам наш Змај још много и много година пева онако узорито и мило, као што је то до сада чинио; нека нам га бог поживи још дуго и дуго на радост и утеху народу српском, коме је понос и дика, тумач дубоких осећања његових а анђео утешитељ у тешким и црним данима његовим. Слава песнику Змају Јовановићу! Сретно поживео и дочекао бог дао сјајнију и лепшу будућност свога народа. (Уредн.)

Извор

Јавор, 20. новембра 1883. Број 47. Година X, стр. 1473.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Лаза Костић, умро 1910, пре 116 година.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Илија Огњановић Абуказем, умро 1900, пре 126 година.