Паша Скадранин и попадија попа Бошковића

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

0001 Попадија попа Бошковића
0002 Она пије с делијама вино,
0003 Вино пије, ма се не опија,
0004 Све делије на вино добива.
0005 То зачуо паша Скадранине,
0006 Књигу пише попу Бошковићу:
0007 "Чу ли мене, попе Бошковићу
0008 "Ја сам чуо, кажевали су ми,
0009 "Јере имаш младу попадију,
0010 "Која пије с делијама вино,
0011 "Вино пије, ма се не опија,
0012 "И делије на вино добива,
0013 "Шиљи ми је Скадру бијеломе,
0014 "Е ћу с њоме пити мрко вино."
0015 Прими књигу попе Бошковићу,
0016 Па кад виђе што му књига каже,
0017 Љуто су га сузе попануле,
0018 А гледала попадија млада:
0019 "Што је, попе, драги господаре,
0020 "Откуд те је књига допанула,
0021 "Што је књига тако жалостива,
0022 "Или те је мегдан допануо,
0023 "Па не можеш на мегдану поћи?" -
0024 "Попадија, драга душо моја,
0025 "Није мене мегдан допануо,
0026 "Него ме је књига допанула
0027 "Од силнога паше Скадарскога,
0028 "Да ти идеш Скадру бијеломе,
0029 "Оће ми те паша преузети."
0030 Али вели млада попадија:
0031 "Не бој ми се, попе господару,
0032 "Мене тамо ништа бити неће,
0033 "Ја ћу с пашом пити вино ладно,
0034 "Пашину ћу изгубити главу,
0035 "И догнати коња пашинога,
0036 "По одаји покупити благо."
0037 То изрече, на ноге скочила,
0038 Па узјаша коња големога.
0039 Кад је дошла на мост на Бојану,
0040 Угледа је паша Скадранине,
0041 Па дозива своје вјерне слуге:
0042 "Слуге моје, итро поитајте,
0043 "Сретите ми попадију младу."
0044 Итро су га слуге послушале,
0045 Сусретоше младу попадију,
0046 Па је воде паши у одају.
0047 Попадија с пашом пије вино.
0048 Паша њојзи ријеч говораше:
0049 "Попадија, драга душо моја,
0050 "Ајде мало да се поиграмо." -
0051 "Стани, пашо, драги господаре,
0052 "Нијесам се још напила вина."
0053 Мијешала вино и ракију,
0054 Док је пашу добро изопила.
0055 Паде паша главом на трпезу.
0056 Пашине је слуге дозивала,
0057 Поведоше пашу у одају.
0058 Када нојца по по ноћи дође,
0059 Извадила злаћана анџара,
0060 Па удари пашу господара.
0061 Колико га лако ударила,
0062 На анџар му срце извадила;
0063 Паша јекну, а одаја звекну,
0064 Пашине се подигоше слуге.
0065 Ма говори попадија млада:
0066 "Бог т’ убио, паша господаре,
0067 "Твоје ти се подигоше слуге,
0068 "Не могу се с тобом поиграти."
0069 Пашине се слуге препадоше,
0070 Те се они натраг повратише,
0071 И тврдога санка боравише.
0072 Подигла се млада попадија,
0073 Покупила по одаји благо,
0074 И његово злаћено оружје,
0075 И његово све рухо господско,
0076 И његова претила ђогата.
0077 Отолен се она подигнула,
0078 Здраво дошла у Црницу млада
0079 Свом драгану попу Бошковићу.