О српскоме патријарху

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

0001 Пешкеш посла мошковска краљица,
0002 пешкеш посла у Стамболу граду
0003 а на руке цару Ибрахиму:
0004 чудан пешкеш од злата тевсију,
0005 на тевсију преплетену змију,
0006 а уз њу су три турачке главе
0007 све од суха немјерена злата,
0008 свиленијем шалом замотане;
0009 до њих бјеше хоџа и кадија,
0010 кафеџија који кафу вари,
0011 кафу вари и дружини даје.
0012 Кад је царе пешкеш прифатио,
0013 а кад виђе силнога пешкеша
0014 стаде мислит и размишљат царе
0015 какав би јој пешкеш повратио.
0016 Не мога се царе домислити
0017 него купи паше и везире
0018 и остале Турке и бегове;
0019 не мога се домишлит ниједан,
0020 него паша Соколовић вика:
0021 "О ти царе, драги господаре!
0022 Залуд купи паше и везире,
0023 и остале Турке јањичаре,
0024 нико ти се домислит не мога
0025 какав би јој пешкеш повратио.
0026 Него, царе, књигу напишите
0027 и шиљ’ те је у тој Пећи доњој
0028 а на руке старцу патријарху,
0029 нека дође у Стамболу граду
0030 он ће тебе научити дивно."
0031 Али царе ситне књиге пише,
0032 а шаље је у тој Пећи доњој,
0033 а на руке старцу патријарху:
0034 "Да си мене с прешом у Стамбола!"
0035 А кад старцу ситна књига дође
0036 и кад виђе што му ситна пише,
0037 он је старац хата дофатио
0038 и баци се хату на рамена,
0039 брзо дође бијелу Стамболу
0040 и уљеже цару у сарају
0041 и цареву прифатио руку.
0042 Ал’ говори стари патријаре:
0043 "О за бога, мој царе честити!
0044 Љто си за ме спрешно посилао?"
0045 "Како што је, стари патријарху!
0046 Ти погледај на то перо златно
0047 какав ме је пешкеш допануо
0048 од велике царице русинске;
0049 не могах се, старче, домислити
0050 какав бих јој пешкеш повратио,
0051 залуд купих паше и везире
0052 и по избор моје јањичаре -
0053 ниједан се домишлит не мога
0054 какав бих јој пешкеш повратио,
0055 па за тебе ја одаслах, старче,
0056 неби ли ме, старче, научио
0057 какав бих јој пешкеш повратио,
0058 у Русију русинској краљици."
0059 Тад и старац пешкеш погледива,
0060 погледива па га разгледива,
0061 па патријарх цару бесједио:
0062 "Ласно ти се, царе, домишлити,
0063 у тебе су српски пријелози:
0064 славни барјак славнога Лазара
0065 и одежда светога Николе,
0066 јевањђеље светога Јована,
0067 златна шљака Деспотовић-Ђура,
0068 то ти, царе, није за потребу,
0069 а њојзи је вазда од потребе."
0070 Ончас царе на ноге скочио,
0071 сам изнесе спрске пријелоге
0072 и даде их старцу патријарху.
0073 Старац узе српске пријелоге
0074 па ми нађе два млада путника
0075 те им даде спрске пријелоге
0076 и дивно их старац научио:
0077 "Хајте збогом, два млада путника,
0078 ви хајдете право пут Русије,
0079 дивно ће ве дочекат царица,
0080 ма немојте друмом исправити,
0081 него хајте зеленом планином
0082 јере кад се авизају Турци,
0083 што су данас они учињели,
0084 хоће скочит друмом зеленијем -
0085 оба те ве уфатити жива,
0086 залиће ве златом жеженијем
0087 и мене ће изгубити Турци."
0088 Они поше зеленом горицом,
0089 понесоше српске пријелоге,
0090 у то паша Соколовић дође
0091 те овако цару бесједио:
0092 "О за бога, царе господаре!
0093 Доходи ли старац патријаре,
0094 је ли тебе, царе, научио?"
0095 Али царе паши бесједио:
0096 "Он доходи, научи ме дивно,
0097 ја му дадох српске пријелоге,
0098 пак он нађе два млада путника
0099 отправи их пут Русије ш њима."
0100 Кад разумје Соколовић паша
0101 удари се шаком уз чакшире,
0102 колико се јетко ударио,
0103 на тројему пукоше чакшире,
0104 па овако цару бесједио:
0105 "Алах, царе, што си учинио!
0106 Пошто даде спрске пријелоге,
0107 сад им предај од Стамбола кључе!"
0108 Кадек виђе царе Ибрахиме,
0109 а кад виђе што је учинио,
0110 он покличе јањичаре Турке:
0111 "Халах, Турци, за бога једнога!
0112 Ха боље те друмом зеленијем,
0113 уфатите два млада путника!"
0114 Ускочише на хатове Турци,
0115 по три врана хата опучише
0116 а путнике ниђе не стигоше,
0117 врнуше се пјешке на опанке.
0118 А кад цару у Стамболу доше,
0119 они Турци цару кажеваше:
0120 "По три хата, царе, опучисмо,
0121 а путнике нигђе не стигосмо,
0122 но дођосмо пјешке на опанке."
0123 То силени када чуо царе,
0124 царе фата старца патријарха,
0125 џелатима ријеч бесједио:
0126 “Посијец’те старца патријарха!”
0127 Али старац ријеч бесједио:
0128 "Немој мене изгубит на сухо,
0129 е ће од мен’ капнут капља крви,
0130 изгорети по Стамбола града,
0131 дажда неће наћи три године,
0132 обратиће за мном неродица."
0133 Поведоше старца патријарха,
0134 поведоше на то море сиње,
0135 ту његову посјекоше главу,
0136 крвца паде на то море сиње,
0137 од крви се море ужижило
0138 пак се суха краја дофатило
0139 те изгорје по Стамбола града,
0140 и не нађе дажда три године,
0141 обратила потад’ неродица.
0142 Ка им рече, онако се стече,
0143 а још веће згодит им се хоће.