Ох, врати се...
| Ох, врати се... Писац: Стеван Луковић |
Ох, врати се, топли летњи дане,
Давно прошли, врати ми се с нова,
Тужан ли је дан јесени ране!
Тужи, плаче, чами душа ова!
Ох, како се суро небо мути,
Тешка чама влажним зраком слива!
Врати ми се, осветниче љути,
Ведра неба и живота жива!
Поврати ми ма болове оне,
Што сам код ње претрпео тада;
Поврати ми сузе које роне
Са истинског животнога јада,
А разагнај ове мутне дане,
Страшне боле празнога живота,
Очајничке сузе искапане,
Што их капље мртвило, самота!
Живот врати... болова ил’ среће,
Само живот, да крвљу пролети,
Чамотињом отрованом веће
Без живота, у јесењој сети.
Ох, врати се, топли летњи дане,
Давно прошли, врати ми се с нова!
Тужан ли је дан јесени ране!
Тужи, плаче, чами душа ова!...
Извор
[уреди]- 1903. Песме Стевана Луковића. стр. 28.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Стеван Луковић, умро 1902, пре 124 године.
|