Остављена (Љубомир Ненадовић)

←Учитељ и црквењак

Остављена  (1846)  Писац: Љубомир Ненадовић

Песма жалосна→

Тихо ветрић око мене шушти,
Више мене лишће трепеће;
Један славуј на гранчици ћути,
Не осећа да је пролеће.
Још уплашен од зимскога мраза,
Не осећа да је дош’о мај.
Испод њега пружила се стаза,
Зеленило мами ме у гај.
Тргнем очи и погледам горе
На птичицу ову снуждену;
О, како се у жалост бацила,
И подноси тугу суђену.
Приђем ближе, кротко је запитам:
Шта бит’ може, за чим тугује?
Што не пева, што се не весели,
Што да туга с њоме другује?
У том она са зелене гране
Цвркућући хитро одлети.
Знам шта вели: не зледи ми ране,
Остављеној треба умрети.

1846.

Извор

• Целокупна дела Љубомира П. Ненадовића, Београд, 1892, Свеска прва, 2. издање. стр. 48.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Љубомир Ненадовић, умро 1895, пре 131 година.