Основни проблеми модерне биологије
| Основни проблеми модерне биологије Писац: Недељко Кошанин |
Циљ je овим редовима да читаоцу пруже општу слику о органској природи. Ту слику није могућно дати y једноме чланку, проблем je за то сувише компликован. Да je пружим y засебној књизи, што би најбоље одговорило циљу, сметају моје лоше особине као издавача. Одлучујући ce на то, да општи поглед на органску природу изложим y серији посебних чланака, које ће „Борба“ доносити y доста великим размацима времена, знао сам да ће то мој задатак знатно отежати. Слика коју читалад добија y свести на основи материјала који je сав пред њим y хармонијском распореду, много je пластичнија и јаснија од оне, коју мора сам да ствара y великом размаку времена из делова које je више мање већ заборавио. Накнаду за то читаоци ће наћи y начину, како су обрађени поједини проблеми. Сваки од њих je целина за себе, један мали, али самосталан y грандиозној слици органске природе. Овим детаљима из опште слике морао ce често давати већи обим, како би као засебна слика били савршенији и јаснији. То ce морало учинити још и с тога, што y овим чланцима реч и пример морају заменити експерименат и слику.
Моје излагање биће просто и без „песничких примеса“, јер природа и неизмерна разноврсност њених облика и манифестација могу истина дати полета песничкој машти, али се песмом не могу објаснити. Исто тако излишно je слику природе износити y сензационој форми и y боји која не одговара стварности. Природа није ни чудновата, она je онаква каква мора бити; она може само нама изгледати чудновата и загонетна и доиста y толико нам je загонетнија, што je мање познајемо.
Шта је живот
Није мој задатак да на ово питање дам егзактан научан одговор, јер ce на њега данас y опште не може егзактно ни одговорити. Тврди ce чак да ће оно увек остати за науку тајна. Ja сам ово питање поставио y почетку зато, што je потребно да упознам читаоца, какво ће ce гледиште на ово питање заступати y мојим чланцима, кад буде говора y опште о животу.
Материјална подлога живота, тако звана жива супстанца, јавља ce на земљи y хиљадама разноврсних облика и y милионима засебних бића. Сва ова бића везана су многоструким везама и потребама за земљу, која их носи; она из мртвих, неорганских материја земљине коре стварају сама живу супстанцу, која улази y састав њиховога тела. Тако она расту, достижу одређене границе, одвајају од свога тела делове, који отпочињу самостално расти и развијати ce y форму својих родитеља, затим умиру, њихово ce тело распадне y делове, из којих je настало: матери земљи враћа ce што je из ње узето. У непрестаном постајању и пропадању, y непрекидном кружењу одржава ce живот на земљи. Он је y појединим бићима привремен, али je y природи вечит; његове су особине исте y микроскопској бактерији као y највећем дрвету и y човеку. Он представља и по своме развићу на земљи целину и ми о органском свету као целини, о животу y овоме смислу, знамо врло много и то je знање егзактно. Али кад ce поставља питање: шта je живот? — не мисли ce на живот и његове појаве као целине у природи, него на то каква je он појава y опште, какав jе то процес, који називамо животом?
О животу y овоме смислу знамо поуздано само толико, колико смо y стању да његове манифестације сведемо на физичко-хемијске процесе и на законе, који владају y неорганској природи. За велики низ животних процеса научно је утврђена њихова природа; али je исто тако велики број још и данас предмет научнога испитивања. Што они до данас нису егзактно протумачени није доказ да ce никада неће моћи протумачити, те и тврђење, да je научан рад y овоме правцу узалудан, нема апсолутно никакве научне подлоге. Напротив, историја научнога испитивања показује, да ce са развићем науке и усавршавањем њених метода и са техничким прогресом решавају све тежи проблеми. Оно што je за једну културну епоху изгледало y науци недостижно, то je y епоси непосредно за њом постајала општа тековина. Ko je пре пола века могао на пр. и слутити успесима y медицини она данас показује, или о Рентгеновим, радиоактивним и другим модерним зрацима, да и не помињем многобројне друге исто тако велике и научне тековине новијега времена.
Немогућност да ce реше извесна питања у једној културној епоси није знак опште немоћи науке, него претерано очекавање успеха науке y оних, који научно испитивање добро не познају или који y раду на решавању каквога проблема не постигну успех који су очекивали. Наука није крива зато, што нам није y стању одмах дати решење свакога који нас интересује. Она то не може учинити данас; али може сутра кад јој притекне y помоћ какво ново техничко средство. Захтевати од науке да y сваком тренутку може решити сваки проблем апсурдно je као што je био апсурдан циљ алхимије тражење камена мудрости; бесмислено je y истој мери као што би било апсурдно тражити од детета, да физички и умно да оно, што може дати само потпуно развијен човек. Наука има своје развиће са којим расте и њена способност да решава све теже проблеме.
Одгонетка живота гледа ce врло често y решењу питања: шта je жива материја и може ли вештачки произвести? Пошто хемија није y стању да овако постављен проблем данас реши, то ce y многих јавља сумња, да ће ce он y опште моћи решити. У колико ова сумња налази одзива међу озбиљним научним радницима, она y њих обично има друкчије оправдање него y лајика. Научници сумњају, да ће науци икада испасти за руком вештачки комбинује подеси прилике, које су некада владале у природи и при којима je органска материја постала из неорганских. Они не споре дакле могућност оваквог постајања, они га из научних разлога претпостављају, сумњају само y средства којима наука располаже, да ce створе прилике за такво постајање. Необавештен човек и y опште сваки који од науке очекује више него она може y тренутку дати, гледа y немогућности да се постављено питање реши y одређеном смислу општу немоћ и наседање науке. Зато прибегава претпоставкама и философским комбинацијама за објашњење живота.
Покушаји да ce живот објасни на филозофски начин нису нови. Они прате готово још прве почетке историје човекове и могу ce свести на два гледишта: на механистичко и виталистичко схватање живота, о којима ћемо расправљати y наредном чланку.
Извори
[уреди]- 1910. Борба, година 1, број 1. стр. 12-14.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Недељко Кошанин, умро 1934, пре 92 године.
|