Ослободилачка маска

Ослободилачка маска  (1945)  Писац: Димитрије Љотић

Комунистичка странка је у окупираном делу Европе постала носиља идеје „ослобођења”.

Од једном, сваки грађанин који је по законима своје земље сматрао да је рат противу Немачке престао примирјем, од комунистичких дрекаваца проглашен је издајником свог народа и слугом непријатељским.

То није био случај само у Југославији, већ у свакој земљи европској која је водила рат противу Немачке па дошла под окупацију (Француска, Белгија, Југославија) а исто је тако било и у државама које су ратовале уз Немачку, па после отпале од Немачке а потпале под режиме њихова утицаја.

Да би ово држање комунистичке странке било сваком разумљиво, изнећемо ове чињенице:

1) Њен оснивач Владимир Илић Лењин, 1917. године, док је његова отаџбина Русија ратовала против Немачке, да би у сред рата извео револуцију погодио се с непријатељем своје земље...^[a] пропустио у Шведску да би се одатле њеном помоћу пребацио у Русију.

Услед тога је његова отаџбина његовим радом у позадини фронта и на фронту, изгубила сваку борбену способност, па је потписала сепаратни мир с Немачком у Брест-Литовску, по коме је оставила своје савезнике, уступила огромне просторе руске земље и учинила велике...^[b] Немачкој.

2) Кад је овај мир у Брест-Литовску требало закључити, онда су се против таквог мира побунили делегати као и остали чланови Врховног Совјета народних комесара, али мир је ипак потписан, као цена за изведену револуцију и као услов под којим се револуција бољшевичка може одржати.

3) За све време од 1918. године па на даље до 1941. комунистичке странке су радиле свом снагом против снаге и величине Југославије, Француске, Белгије.

Нарочито је то јасан случај са Југославијом и Француском.

Вођство југословенске комунистичке странке било је у прво време у рукама Срба.

Срби комунисти били су против оних који су хтели разбити Југославију. Стаљин је међутим дао за право онима који су били против Југославије и наредио Комунистичкој партији Југославије да направе савез са свима који су против ње. Тако су морали одступити Срби о вођства странке и тако је на чело дошао Јосип Броз, маршал Тито, који је исто толико маршал, колико и Тито. То ваља сваки човек који је за Југославију — а то су нарочито партизани и њихови пријатељи — да зна.

У Француској је комунистичка странка учинила све што је могла против француске војске, ваздухопловства, марине и привреде, — убијала је свим средствима морал француског народа разарала сваки његов полет. Тако је радила док је Француска била јака, а кад је постала слаба, онда је ту преслабу Француску комунистичка странка гурнула у рат против прејаке Немачке. Кад је пак била у рату онда су дефетизмом тако расули њену војску да је Француска била смождена 1940. године.

4) 1935. године, августа месеца, у Москви је одржан VII конгрес Коминтерне.

На том конгресу је дата од стране г. Димитрова, генералног секретара Коминтерне нова генерална линија комунистичке странке.

Ту је објављено да комунистичка странка хоће да спроведе светску комунистичку револуцију. Ради тога потребно:

а) Да се комунистичке странке у свим земљама, које су дотле водиле борбу саме противу свију других политичких странака, промене тактику, удруже се левичарским буржоаским странкама у народне фронтове ради освајања власти, при чему комунистичке странке не морају саме на власт, али у коалицији у којој се налази власт ће бити под њиховим највећим утицајем...^[c] овим утицајем комунистичке странке разбију, раздрузгају буржоаске државе, буржоаски живот и буржоаску привреду.

Али тиме неће још доћи до светске револуције. Тиме је она само припремљена.

б) Кад то буде припремљено доћи ће светски рат.

У светском рату ће буржоаске државе, раздрузгане пре тога и расклиматане, пропасти.

Тада с једне стране СССР са својом војском, с друге стране комунистичке странке са својим фанатичним борцима имају да поруше заостатке буржоаског живота и да спроведу бољшевизацију свију овако у рат уплетених буржоаских држава.

5) Кад је светска криза 1939. марта месеца ушла у најоштрији облик, онда су Француска и Енглеска позвале СССР у војни савез против Немачке.

СССР је знала да не може бити рата, ако се том позиву одазове. Сам факт да СССР тај савез са Француском и Енглеском кочи онемогућава рат.

Али СССР хоће, али неће да уђе у рат, већ држане даље од артиљеријског огња хоће да други зарате, и то Немачка са Енглеском и Француском. А она чека па кад се ови измрцваре и уморе да скочи на готов плен и да...^[d] своју замисао.

Зато она зове Французе и Енглезе и себи и вуче их за пуних пет месеци. Све измишља из разлога за одлагање, док јеврејским утицајем европска штампа на првим странама...^[e] о томе пише као готовој ствари, не би ли Немачку више заплашила.

Кад је ова њена игра...^[f] она пред носом енглеских и француских генерала и дипломата...^[g] који су пошли да потпишу савез против Немачке, потписује 23. августа 1939. године пакт о међусобним акцијама и економској помоћи са Немачком.

Тек после тога...^[h] дана доцније, до рата с Пољском, а по том до рата с Енглеском и Француском.

6) У Југославији је комунистичка странка од априла до августа 1939. године била најратоборнија странка.

На све стране је њена омладина држала митинге, којима је доказивала да је „Отаџбина у опасности” од Немачке и да је треба бранити.

Кад су Совјети...^[i] пакт 23. августа у Москви са Немачком, онда су отворено почели нападати Енглеску и Француску (...^[j] комеморација на Универзитету, а на зидовима градских зграда су се појавили натписи: „Доле рат!”, „Доле скупоћа!” (први револуционарни натписи, јер су осећали да је благодарећи СССР и комунистичкој странци рат дошао).

Кад је извршен несрећан пуч 27. марта 1941. године, Комунистичка странка Југославије је узела улице београдске у своје руке и дала пучу искључиви спољно-политички и антинемачки карактер, знајући да ће тиме сигурно довести до рата, у најнепогодније време за своју земљу, а у најпогодније време за Немачку, која је имала већ знатну војску на јужним границама Бугарске.

Разуме се, кад је рат 6. априла 1941. године избио, комунисти су већ отпочели свој разорни рад и одмах пустили своју дефетистичку пропаганду, па нису презали ни од тога да у појединим местима изазивају панику у позадини фронта, пуцајући на трупе свог рођеног народа, док би тај исти факт у другим местима приказивали као дело „Збораша-издајица”...^[k] сарадници окупатора, све до 22. јуна 1941. године, — али су зато истовремено сипали уље на ватру иза леђа окупатора припремајући свој комунистички устанак, да већ 23. јуна 1941. године...^[l]

Поређасмо ове чињенице због тебе, читаоче.

Ако чињенице умеш да схватиш онда те комунистичка странка својим паролама о својој ослободилачкој акцији, не може збунити. Ти ћеш провидети да је цела та пропаганда заиста сама и чиста лаж. Теби ће онда бити јасно:

• да странка комунистичка уопште нема права да говори о родољубљу, јер је с предумишљајем радила на слабљењу и унесрећивању својих отаџбина, да би их тако

унесрећене могла у рат бацити;

• да комунистичка странка нема права да говори о својој борби за мир, јер је рат с предумишљајем од 1935. године спремала и целом својом тактиком од априла до августа 1939. године учинила га неминовним јер јој је био потребан ради извођења револуције;

• да комунистичка странка нема права да говори о својој ослободилачкој акцији, јер ко воли слободу, тај не гура свој народ у ропство, а то је комунистичка странка баш и хтела па је и извела.

Ето то говоре чињенице, које смо напред навели.

Те чињенице не може побити ни један комуниста. Оне су опште познате и историјски утврђене.

Зато је потребно да их и ти знаш и да их добро упамтиш, па кад чујеш комунисту или партизана или њихове пријатеље, да се хвале са својим родољубљем, својим миротворством, својом ослободилачком акцијом, а ти им ово реци.

Запенушаће се од беса. Покушаће да извитопере ствари. Али ти само остани миран: немаш потребе да се жестиш. Истина је с тобом. Неистина, злоба и пустошење на њиховој страни.

А истина побеђује.

Напомене

1. Нечитко, (примедба приређивача).
2. Нечитко, (примедба приређивача).
3. Нечитко, (примедба приређивача).
4. Нечитко, (примедба приређивача).
5. Нечитко, (примедба приређивача).
6. Нечитко, (примедба приређивача).
7. Нечитко, (примедба приређивача).
8. Нечитко, (примедба приређивача).
9. Нечитко, (примедба приређивача).
10. Нечитко, (примедба приређивача).
11. Нечитко, (примедба приређивача).
12. Нечитко, (примедба приређивача).

Извор

• Љотић, Димитрије В., Сабрана дела. Књига 10, 1941—1945., Задруга, Нови Сад, 2001.