Освета Кчева

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

0001 Бијела је дозивала вила
0002 Изнад Кчева Николи Томашу:
0003 "Ал’ не бринеш, ал’ ништа не чујеш,
0004 ево на те војске су три банде
0005 од шве Босне и Херцеговине,
0006 а пред њима Љубовићу бего
0007 и хоће ти с јутра ударити,
0008 но покупи Озриниће младе!"
0009 Вили збори Никола Томашу:
0010 "Мучи, вило, грло ти замукло,
0011 а ђе су ми моји Озринићи,
0012 а л’ нијесу погинули лани
0013 од крвника Ћупрлић везира?"
0014 Па већ с вилом више не говори
0015 Но направи лист књиге бијеле,
0016 А посла је селу Велестову
0017 Пријатељу Шоговоћ Андрији:
0018 "А ђе си ми, главни пријатељу,
0019 покупи ми твоје Велестовце,
0020 хајде ш њима Кчеву каменоме
0021 ево на нас војска од Тураках
0022 од шве Босне и Херцеговине,
0023 а пред њима Љубовићу бего,
0024 да чекамо на Трњине Турке."
0025 Кад Андрији ситна књига дође,
0026 Покупио листом Велестовце,
0027 Свега девет другах искупио,
0028 А кад дође на главицу зборну
0029 Ту нађоше Николу Томаша,
0030 Окупише своју сиротињу,
0031 Свега на број четредесет другах.
0032 Сретна им је ура прискочила
0033 У До Прендин тврди отидоше
0034 Те Турцима добро западоше,
0035 Из дружине стражу оставише,
0036 А на име Вука од Јабуках;
0037 Кад на њега наљегоше Турци
0038 Некће Вуче кажеват дружини
0039 Но је танку пушку опалио
0040 Те Мургића Зука ударио,
0041 Четобашу од Клобука града,
0042 Иза Вука обрнула рука,
0043 Е а Турц’ма велика нерука,
0044 Веља се је заметнула кавга,
0045 Већ се не жна ко бијаше кога.
0046 Док дођоше Долу Кобиљему,
0047 Пала магла од земље до неба,
0048 Ма се моли Никола Томашу:
0049 "Да ми вјетар од планине пухне
0050 да ја виђу чија гине војска,
0051 чија гине, чија ли добива!"
0052 Бога моље и умолио га,
0053 Пухну вјетар те он виђе војску:
0054 А ево ти Шоговић Андрија
0055 И ш њим иду браћа Црногорци,
0056 Они воде два брата Ченгића
0057 И Турчина бега Љубовића,
0058 Осталијех стотину Тураках;
0059 На благо се осјекоше Турци,
0060 Доведу их Долу Прентиноме
0061 И божна се откупит оћаху
0062 Но дођоше чевске покајнице,
0063 А пред њима Крсте Мојашева,
0064 А кад виђе бега Љубовића,
0065 Кад га виђе пожна га лијепо,
0066 Па својему брату говораше:
0067 "Ој, Андрија, без тебе остала!
0068 Куђ ми водиш бега Љубовића,
0069 Који ме је поробио лани?"
0070 У Андрије пуче срце живо,
0071 Од појаса сабљу извадио
0072 Те бегову окинуо главу.
0073 Кад виђеше таде Црногорци,
0074 Сваки свога посјече Турчина,
0075 А сувише хиљада Тураках,
0076 Потље бега су педесет другах.
0077 Ту погибе цвијет од Тураках,
0078 Поје Томаш из грла бијела:
0079 "Мили боже, на свему ти фала!
0080 Дивно ли смо браћу осветили,
0081 Кад ни ови погибоше Турци
0082 Ход’мо, браћо, да се умиримо,
0083 Пребијајмо прве за потоње:
0084 Два Делића за попа Милића,
0085 Два Ченгића за Мрваљевића,
0086 Љубовића за Ћукановића,
0087 А Муркића Зука од Клобука
0088 За сокола Мандушића Вука,
0089 А остале од крајине Турке
0090 Нејмамо их пребит ни за кога,
0091 Но проклете босанске балије
0092 Пребијајмо сваког по за вепра!"
0093 Ка рекоше тако учинише,
0094 И да си ми здраво, побратиме!