Опет то исто (Сестра Иван-капетана)

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Опет то исто

0001 Фала Богу чуда великога!
0002 Откако је свијет постануо,
0003 Није таки цвијет процаптио,
0004 Што је сека Иван-капетана,
0005 По имену Ружица ђевојка.
0006 На њу су се прохци подигнули,
0007 Њу ми просе са сакије страна:
0008 До два краља и два капетана,
0009 И четири с мора генерала,
0010 А девети Моранине Лимо,
0011 А никога не узе ђевојка.
0012 Кад то зачу Моранине Лимо,
0013 Књигу пише, књигоношу нађе,
0014 По имену Моранина Вука,
0015 Па га посла Иву на дворове:
0016 ”Пођи, Вуко, и књигу понеси,
0017 ”На руке је пода’ капетану,
0018 ”Хоће ли ми Ружу поклонити? ”
0019 Пође Вуче и књигу понесе.
0020 Хитро Сењу бијеломе дође
0021 На дворове Иван-капетана,
0022 Те му књигу на кољено бачи.
0023 Кад је Иван књигу погледао,
0024 Он Ружицу дозива ђевојку,
0025 Па је сестри ријеч говорио:
0026 ”Виђи књигу, моја мила секо,
0027 ”Тебе проси Моранине Лимо,
0028 ”Хол’ га узет’, моја мила секо? ”
0029 А сестра му тадер бесједила:
0030 ”О Иване брате, да ти кажем,
0031 ”Што ме просе прохци свакојакви,
0032 ”Ја од тије нећу ниједнога. ”
0033 А Иван је сестри говорио:
0034 ”А Ружица, моја мила секо,
0035 ”Што те питам, право да ти кажем,
0036 ”А дајем ти Божу вјеру тврду
0037 ”Да ти ништа учињети нећу.
0038 ”Кажи право, тако била здраво,
0039 ”Којега си узела Турчина? ”
0040 А Ружица ријеч говорила:
0041 ”О Иване, луда ли те нађох!
0042 ”Ево, Иво, три године данах
0043 ”Узела сам од Стубице Хуса.
0044 ”Постила сам сва три рамазана,
0045 ”Постила хи (!) у твоје дворове.
0046 ”И брзо сам свадбу углавила
0047 ”У неђељу која прва греде
0048 ”И да дође од Стубице Хусо,
0049 ”Да доведе сватах три стотине
0050 ”У Шарију зелену планину. ”
0051 Па скочила од земље на ноге.
0052 Кад Ружица сиђе под стубице,
0053 А ту срете књигоношу Вука,
0054 Поведе га у своју одају,
0055 Напоји га вином и ракијом,
0056 И даде му стотину дукатах,
0057 Па му ситну књигу направила,
0058 Те је даде Моранину Вуку:
0059 ”Пођи, Вуче, и књигу понеси,
0060 ”Понеси ју у Кладушу доњу
0061 ”А на име Хрњавини Мују.
0062 ”Поздрави се Мују од Ружице,
0063 ”Нека зове од Стубице Хуса,
0064 ”Ако биде свате окупио,
0065 ”Нека сједи на своје дворове;
0066 ”Ако л’ биде повео сватове,
0067 ”Трчи кули баба-Метовића,
0068 ”Те истури двије кубурлије,
0069 ”Нек се купи сва листом Крајина,
0070 ”Потежите Хусу у индату.
0071 ”А дајем ти Божу вјеру тврду,
0072 ”И ако ће Хусо погинути,
0073 ”Нећу узет’ Влаха ниједнога,
0074 ”Но ћу узет Халила његова. ”
0075 Ондоле се Вуче подигнуо,
0076 Угледа га Иван капетане,
0077 Ђе ижљезе Ружи из одаје.
0078 Иван вика Гавран-барјактара:
0079 ”Брже ходи на моје дворове! ”
0080 Скочи Гавран, на дворове дође.
0081 Иван му се тврдо пожалио:
0082 ”А за Бога, Гавран-барјактаре,
0083 ”Чу ли нашу бруку и грдило,
0084 ”Ка’ се ова куја потурчила,
0085 ”И узела од Стубице Хуса.
0086 ”У неђељу свадбу углавила,
0087 ”Хоће Хусо сватовима доћи,
0088 ”И довести триста Удбињана
0089 ”Баш у Шару зелену планину.
0090 ”Јес’ ли јунак ка те људи кажу,
0091 ”Да окупиш стотину Сењана,
0092 ”Поведи их у Шару планину,
0093 ”Да запанеш од Стубице Хусу,
0094 ”Не би ли га добро оженио,
0095 ”Ал’ срамоту нашу одузео. ”
0096 Скочи Гавран, покупи Сењане,
0097 Поведе их у Шару планину,
0098 И западе од Стубице Хусу.
0099 Брзо Вуко у Удбину дође
0100 На дворове Хрњавине Муја,
0101 Те му књигу даде на кољено.
0102 Када виђе, шта му књига каже,
0103 Хитро Турчин на ноге скочио,
0104 И дозива Халила својега.
0105 Брже Халил к Мују долазио,
0106 Мујо му је ријеч говорио:
0107 ”Ха Алиле, родила те мајка,
0108 ”Хитро узми коња и оружје
0109 ”Те се јави од Стубице Хусу;
0110 ”Ако буде повео сватове,
0111 ”Ти изметни двије кубурлије,
0112 ”Редом викни Турке Крајичнике,
0113 ”Да трчимо Хусу у индату. ”
0114 Скочи момче, ријеч не учиње,
0115 Брзо Хусу до дворова пође,
0116 Зове Халил од Стубице Хуса.
0117 Хусова се озивала мајка:
0118 ”Није дома Хусејина мога,
0119 ”Но ј’ отиша, повео сватове
0120 ”За Ружицу Иванову секу. ”
0121 Халил се је натраг повратио,
0122 И истури двије кубурлије.
0123 То зачуше Турци Крајичници,
0124 Свако трчи Хусу у индату,
0125 А најпрви дијете Халиле,
0126 Не могу га Турци ни гледати,
0127 А некмоли с њиме путовати.
0128 Халил у дно од Шарије дође,
0129 Ту находи крвцу од јунаках,
0130 По њој лежи стотина лубинах.
0131 Скочи Туре на зелену траву,
0132 Он преврће т’јела од јунаках,
0133 Све тражећи од Стубице Хуса,
0134 Али Хуса наћи не могаше.
0135 Халил пође мало понапријед,
0136 И ту нађе крвцу до кољена,
0137 И ту двјеста находи лубинах.
0138 Проз њи тражи од Стубице Хуса,
0139 Ал’ га нигђе наћи не могаше.
0140 Ту рањено Туре проговара:
0141 ”Не тражи га, дијете Халиле,
0142 ”Није Хусо код нас погинуо.
0143 ”Млого боље да је погинуо,
0144 ”Но како се јутрос оженио:
0145 ”Уфати га Гавран барјактаре
0146 ”Без никакве ране на јунака,
0147 ”Поведе га насред Сења жива. ”
0148 Отоле се Халил повратио,
0149 Сретно срете Турке Крајичнике,
0150 Па им сјетну ријеч бесједио:
0151 ”Хајте, Турци, грдни на трагове,
0152 ”Злога гласа, црнога образа,
0153 ”Худбиња се јутрос ископала,
0154 ”А ја Турци, дома ходит’ нећу,
0155 ”Но ћу ходит’ Сењу бијелому
0156 ”На злосретну Иванову кулу,
0157 ”Не би л’ ками избавио Хуса. ”
0158 Тадер рече Хрњавина Мујо:
0159 ”А да л’ није у дружину друга
0160 ”Да отиде с Алилом мојијем? ”
0161 Скочи Туре Ахметовић Ибро
0162 И кренуше оба уз планину.
0163 Но је Мујо ђеци говорио:
0164 ”Полакоте, моја ђецо луда,
0165 ”Што ви речем, да ме послушате.
0166 ”Не идите Сењу бијелому,
0167 ”Но ви пођ’те у граду Златару,
0168 ”У силнога Петра од Златара,
0169 ”Те купите златарске хаљине,
0170 ”А на главе крсте и капице,
0171 ”Тадер хајте Иву на дворове,
0172 ”Ту лажите како умијете. ”
0173 Ондоле се ђеца подигнула,
0174 И дођоше у граду Златару,
0175 Све купише, што им рече Мујо,
0176 Брзо поше Иву на дворове.
0177 Дивно Иво ђецу дочекао,
0178 Доста даје вино и ракије,
0179 Па се Иво с њима разговара:
0180 ”Отколен сте, ђецо, допанула? ”
0181 Халил му је ријеч говорио:
0182 ”Ми смо, Иво, двије тевабије,
0183 ”Тевабије Петра од Златара.
0184 ”Писмо вино тридест тевабија,
0185 ”У вино се пјани завадисмо,
0186 ”И убисмо двије тевабије,
0187 ”Побјегосмо од града до града,
0188 ”Догнасмо се до господства твога. ”
0189 Мило Иву на свијету било,
0190 Па им вољу и разговор даје.
0191 Но несрећа донесе ђавола
0192 Проклетога Гавран-барјактара.
0193 Гавран виђе двоје ђеце лудо,
0194 Па Ивану ријеч говорио:
0195 ”Фала богу, фала великому!
0196 ”Кад изађосмо четом у Удбину,
0197 ”Наклоних се на Мујову кулу,
0198 ”Ту ја виђех дијете Халила,
0199 ”Сад га ево у бијелу Сењу. ”
0200 Зачу ријеч Иво капетане,
0201 Па скочише, Турке пофаташе,
0202 Бачише их у ледну тамницу,
0203 Ту нађоше од Стубице Хуса,
0204 Сједи Хусо ноге прекрстио,
0205 Ка их за јад прекрстити неће,
0206 Сломљене му и ноге и руке,
0207 Ту стојали за неђељу данах.
0208 Препаде се Гавран барјактару,
0209 Е их хоће Ружа избавити,
0210 Па изводи Турке из тавнице,
0211 Спућене их на коње турио
0212 Па их зајми мало низ планину,
0213 Поломи им и ноге и руке,
0214 И очи им црне извадио,
0215 Па је њима ријеч, говорио:
0216 ”Хајте, Турци, на ваше дворове,
0217 ”Поздравите пријатеља Муја
0218 ”Добро сам му оженио Хуса,
0219 ”Оженио Хуса и Халила. ”
0220 Натраг се је Гавран поврнуо,
0221 Па Ивану ријеч говорио:
0222 ”Ходи, Иване, Ружу да удамо. ”
0223 Рече Иво Гавран-барјактару:
0224 ”Удаји је ал’ како ти драго. ”
0225 Стан’ да видиш Гавран-барјактара,
0226 Он уфати Ружицу ђевојку,
0227 Обуче танахну кошуљу,
0228 Намаза је прахом и катраном,
0229 Па је зажди су четири стране,
0230 На огањ је живи изгорела.
0231 А нека ју, да ју Бог убије!



Извор[уреди]

Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање. Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.