Опет то, али друкчије (Смрт Смаил-аге Ченгијћа)

Извор: Викизворник


Опет то, али друкчије[1]

0001 Још су тице двије полећеле,
0002 Обје тице, два злосретња врана,
0003 Прелећеше Дугу и Голију,
0004 Док слећеше Гацку широкоме,
0005 Све се виле, па док попадале,
0006 Баш на кулу Ченгијћ-Смаил-аге,
0007 Како пале, тако заграјале.
0008 Зачула их Смаил-агиница,
0009 Пак изиђе на мермер-авлију,
0010 На оџаку тице сагледала,
0011 Гони тице свачим на свијету,
0012 А највише дрвљем и камењем,
0013 А најпотље руком и јаглуком;
0014 Све их гони, оћерат’ не може,
0015 Па је тице Богом заклињала:
0016 „Богом браћо, два злосретња врана!
0017 „Ђе сте синоћ тице омркнуле?
0018 „Окле ли сте јутрос полећеле?
0019 „Нијесте ли отуд од Дробњака,
0020 „Од Дробњака, од племена јака?
0021 „Виђесте ли Ченгијћ-Смаил-агу?
0022 „И за њиме силовиту војску?
0023 „Је ли здраво у племе Дробњачко?
0024 „Је ли њему раја долазила?
0025 „Је ли њему пешкеш донијела?
0026 „Је л’ изнова метнуо кнезове?”
0027 Један граје, други проговара:
0028 „О кадуно Смаил-агинице!
0029 „Ради бисмо казат’ добре гласе,
0030 „Не моремо, но како је било:
0031 „У Дробњаке јесмо омркнули,
0032 „А из њега јутрос полећели
0033 „И виђели Ченгијћ Смаил-агу;
0034 „Јутрос ти је здраво освануо,
0035 „И јутрос му војска ударила,
0036 „И његову погубили главу,
0037 „И од њега јаде начинили.
0038 „Ту смо били и очим’ виђели."
0039 А кад зачу агина кадуна,
0040 Паде тужна главом на авлију,
0041 Тада су је јади задесили:
0042 У Црници неста поглавара,
0043 Поглавара Турчин-Каримана,
0044 И утече Агићу Ибрица
0045 На Пинину бијесну дорину,
0046 И унесе Пинине цекине.
0047 Не чудим се јаду великоме,
0048 Што погибе шесет на гомилу,
0049 Но утече Марун на кобилу!



Референце[уреди]

  1. Ја имам још четири пјесме о овоме догађају које су у главноме све налик на ову прву, а у начину се мало разликзју једна од друге. (коментар Вука Караџића)

Извор[уреди]

Вук IV - Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд 1986-1988.