Опет погибија Симе Џепиновића

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Опет погибија Симе Џепиновића

0001 Тужба је ми цару додијала
0002 Јутром рано, а вечери касно:
0003 „Давор, царе, драги господаре,
0004 Једна земља, а два господара ─
0005 Јадна раја подн’јети не море
0006 Од зулума Џепиновић-Симе,
0007 Роби, пали, далеко се гласи,
0008 Од Дубице, до вр Костајнице,
0009 Баш од Саве до воде Малдане,
0010 Све од Лике и до Бајне Луке,
0011 Бије људе, а љуби дивојке,
0012 А од жена одрезује дојке,
0013 Вала од њи ма чини обојке,
0014 Више земља поднити не море!”
0015 Кад је царе ричи разумио,
0016 Књигу пише царе господаре,
0017 Књигу пише на четири стране ─
0018 Једну књигу Ливну бијеломе,
0019 Другу књигу у Србију равну,
0020 Трећа књига Задру каменоме,
0021 А четврта Лици каменици,
0022 Баш на руке личком обрстару:
0023 „Дите моје, лички обрстаре,
0024 Ако теби Бог и сриће даде,
0025 Те уватиш ти Џепину Симу,
0026 Липо ће те царе даровати,
0027 Даровати златнијем дукат’ма!”
0028 Књигу штије лички обрстаре,
0029 Једну штије, другу написује,
0030 Па је шаље до Зрмање града,
0031 Баш на руке Петричићу Пери:
0032 „Богом теби, Петричићу Перо,
0033 Ти сакупи зрмањске јунаке,
0034 Па ти ајде равном Растичеву,
0035 До камаре капурала Раде,
0036 Ти ћеш наћи ма Џепину Симу,
0037 И шњим дома до девет ми друга,
0038 И уза њи Јокића Данила,
0039 Уз Данила млађана дивојка,
0040 У дивојке сјајно огледало,
0041 Па с’ јунаци огледају о њу!”
0042 Купи чету Петричићу Перо,
0043 Па и води до Зрмање града,
0044 Па се онди понапише вина,
0045 Па се шећу од Зрмање града,
0046 Ма долазе до Старца бунара,
0047 Па се онде понапише воде.
0048 Стала граја код Вјештића гаја,
0049 Ту излети ма Џепина Симо.
0050 Сагледа га Петричићу Перо,
0051 Па говори Петричићу Перо:
0052 „Стани, стани, мој Џепина Симо,
0053 Да се, брате, данас огледамо,
0054 За јуначко здравље упитамо!”
0055 То не слуша мој Џепина мали,
0056 Бижи страни да га друштво брани.
0057 Баш Џепину малог погубише,
0058 И два Ђурђа жива уватише,
0059 Паравију малог мушкеташе,
0060 А Вјештицу у Госпић оћераше,
0061 У тавницу њега поставише,
0062 Нити види сунца ни мјесеца,
0063 Да Бог да га не видила мајка,
0064 Нити њега видила небеса,
0065 Јер јест чинио велика чудеса,
0066 Баш издаде ма на вири друштво!



Извор[уреди]

Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности. Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974.