Омладински конгреси
| ОМЛАДИНСКИ КОНГРЕСИ Писац: Јован Скерлић |
Изгледа да, од шездесетих и седамдесетих година до данас, никада омладински рад није био живљи и није показао таквих стварних резултата. Свакако, прилике су ишле на руку, ранија поколења припремила су земљиште, преображај у духовима био је извршен, али младеж која је данас на ђачким клупама, има да забележи два своја значајна успеха: прву изложбу југословенских уметника и први
конгрес академске омладине југословенских земаља, две ствари на које пре десет година једва су и најсмелији помишљали. Наши млади су дали несумњив, опипљив доказ лењим „разочараним“, којих је толико у нас, да се може и даје радити.
Када су пре тридесет година два далековида млада човека, један Бугарин, Љубен Каравелов, и један Србин, Светозар Марковић, изнели плодну идеју заједничкога рада малих балканских народа и развијали велику замисао балканске конфедерације, позитивни људи су предусрели са подемехом њихове младићеке утопије и фантазије. Не давно, још пре осам година, када је једна мањина на београдској Великој Школи, прихватила те исте рационалне мисли, млади старци и професионалне патриоте анатемисали су то као „издају заветне мисли“, и као „отровни космополитизам.“
Извор
[уреди]1904. Српски књижевни гласник, књига тринаеста, свеска друга, стр. 123-128.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Скерлић, умро 1914, пре 111 година.
|