Омладини на збору

Омладини на збору (1881)
Писац: Лаза Костић

Добро се нашли у младом жару,
Добра ви срећа срећан ви рад,
Народу своме, патнику стару,
Несмртности символе млад!

Чудне ми мисли надимљу груди
Гледајућ умом скупљене вас;
Иза сна тешка ко да се буди
Обамро неки прежаљен глас.

Из тога гласа као да ничу
Зборова старих ликови сви,
Над вашима се главама стичу,
Да виде шта сте, што ћете ви.

Видим и живе, видим и мртве,
Прегор’о сваки живот је тај,
Све су то борци, све су то жртве,
И ако није крвав им крај.

Сваког их лепа занела мис’о,
Све је на свету жртвов’о њој,
Само је њоме живео, дис’о, —
Суст’о је свети спремајућ бој.

Ал’ прође бојак, препукло копље,
Јуначка воља саломљена:
Остаде Призрен, остаде Скопље,
Остаде Босна заробљена.

Мале се душе препале живо,
Између вас већ попује брат:
„Народу свом сте чинили криво,
Никакав народ није за рат.

Моја се њива раширит’ неће,
Кад Бошњак више не буде роб;
Хоће л’ слободе, нека се креће”,
Тако вам нови попује поп.

Не видим њива да му се шири,
Бошњак и Ера робују још,
Али се шире многи шешири,
Под њим’ се мозгу збегава кош.

У кош се разна летина стекла,
Зелена жетва, род је то „нов”,
Па се зажегла, па се запекла,
Хоће да танки запали кров.

Видим их где се међ’ вама боре,
Кошева својих нуде вам штед,
И онај гледа, над вама горе,
Ликова зрачних блеђани ред.

Гледа их она скупштина стара,
Над вашим радом болећи бди,
Гледа вас хоћете л’ примити дара,
Хоће да види шта ћете ви.

Да л’ ћете примит’ на плећа млада
Презрелих племена недозрелост,
Уредбу нову светскога рада,
Словенском свету бачену кост?

Скупштина зрачна чисто вас пита:
Ко за слободу проклиње бој?
Да ли што хвали власт динамита,
Завере мучке паклени строј?

Гледају слике, очи им стале,
Да ли су живет’ имали ком?
Да ли су били само будале
Жртвујућ себе натрашку свом?

Ал’ ви сте Срби, срце вам плану,
Одозго га је зажег’о плам;
На томе сјају, на томе дану,
Збор онај зрачни потавни сам.

Утешен оде. Болима рода,
Натражак дични чува још лек.
Пропасти неће српска слобода,
Нису бадава патили век!

Добро се нашли у младом жару,
Добра ви срећа, срећан вам рад,
Народу своме, патнику стару,
Несмртности символе млад!

Извор

Јавор, 9. август 1881. Број 32. Година III, стр. 994-995.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Лаза Костић, умро 1910, пре 116 година.