Не мећи воде, тата је усуо

Крчмар некакав, колико би гођ об дан попио вина, толико би у вече у бачву метао воде, да бајаги намири штету. Један дан дође неко да попије по оке вина. Крчмар му уточи, па кад човјек почне пити, учини му се пријако, те рече синчићу онога крчмара који ту стајаше: моје дијете! тако жив био, донеси ми мало воде да прилијем у ово вино. А дијете, будући више пута виђело оца ђе сипље воде у бачву, одговори му: не мећи воде, тата је синоћ усуо.