Ненад Југовић и Коруна војвода

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

0001 Фала Богу, чуда великога
0002 У онога Југовић’ Богдана –
0003 Једно јутро девет жени сина,
0004 Све село зове на вечеру,
0005 Но не зове војводу Коруна.
0006 Војвода се добро напучио,
0007 Три стотине војске окупио,
0008 Те Богдану дворе похарао,
0009 Све му девет сина изгубио,
0010 И његову главу окинуо,
0011 Младе му снахе поробио.
0012 Благо томе коме Бог помага –
0013 Он имаше сина најмлађега
0014 По имену Југовић’ Ненаду,
0015 А он бјеше био изненада;
0016 Њега бјеше породила мајка,
0017 Породила у невремену своме,
0018 Од педесет и двије године,
0019 Њега бјеше у манастир дала.
0020 Бјеше лудо од девет годинах,
0021 А кад чуо брацко ископање,
0022 Он ту стоја три године дана.
0023 А кад му се десет напуниле,
0024 Дворио добра господара,
0025 Он га бјеше од зла пожалио,
0026 Даде му коња и оружје,
0027 Оправи га на своје дворове.
0028 Кад дите на дворове дође,
0029 Ту се бјеше с мајком упитало,
0030 Па потрча војводиној кули.
0031 А кад дође на воду под кулом,
0032 Ал’ ту нађе девет ђевојаках,
0033 На њих црне капе и џупове;
0034 Ненада им божу помоћ вика,
0035 Ђевојке му помоћ прифатиле.
0036 Но се шњима момче разговара:
0037 ”За Бога, лијепе ђевојке,
0038 Што носите црне хаљине?”
0039 Но му једна млада одговара:
0040 ”Нама је невоља, делијо,
0041 Ми смо снахе Југовић’ Богдана,
0042 Зароби не војвода Коруна,
0043 Погуби ни младе старјешине,
0044 Па се нама не да удават’.”
0045 Кад то зачу Југовић Ненада,
0046 Сузе рони низ бијело лице,
0047 А ђевојкама ријеч говорио:
0048 ”А ви ли сте, моје злосретнице,
0049 А ја идем војводи на медан!”
0050 Кад виђоше, о њему обиснуше
0051 Како змије о дрвету суху,
0052 Но су њему младе говориле:
0053 ”Не, ђевере, ако Бога љубиш,
0054 Војвода је силан и бијесан,
0055 Ти дијете лудо и нејако,
0056 Сад ће тебе изгубити главу!”
0057 За то момче ни хабера нема,
0058 Но војводу на медан позива.
0059 Кад га зачу војвода Коруна,
0060 Он објаха великога вранца,
0061 А у руке копље дофатио.
0062 Но му вјерна љуба говорила:
0063 ”О, војвода, драги господару,
0064 Не изгуби Југовић’ Ненаду,
0065 Но му спути наопако руке,
0066 Доведи га на бијелу кулу
0067 Да ми ђецу у бешику шика!”
0068 Сретоше се два добри јунака,
0069 Ма поприје ухита војвода,
0070 Гађа га копљем убојнијем,
0071 Претури га седам лакатах,
0072 Но Ненада копље дофатио
0073 И војводу лако ударио
0074 Више седла, на прси јуначке,
0075 Па прискочи, посјече му главу,
0076 Па му хојде на дворе бијеле,
0077 Четири му изгубио сина,
0078 И покупи благо свеколико,
0079 И поведе девет ђевојаках,
0080 Те их бјеше у род оправио.
0081 То је било кад се чинило.