Незахвални синови

Извор: Викизворник


Незахвални синови

0001 Храни мајка девет синов јадна
0002 На палици и десници руки,
0003 Липе јим је земље покупила,
0004 Липе јим је дворе направила,
0005 Сих је девет оженила јадна.
0006 Кад је она поженила сине,
0007 Онда су јој говорили сини:
0008 „Ој старице, стара наша мајка!
0009 Ноге имаш, ходити не мореш,
0010 Руке имаш, радити не мореш,
0011 Очи имаш, гледати не мореш,
0012 Сад нам, мајка, од користи ниси,
0013 Сада ходи, куда теби драго!“
0014 Кад то чује сиротице стара,
0015 Попала је кљуке в обе руке,
0016 Она пројде ва ’ну гору чрну,
0017 Да ју оте вуки ал убит хајдуки.
0018 Нутру била девет годин дана,
0019 Траву јила, росицу је пила,
0020 Ни видила вука ни хајдука.
0021 Кад пасало девет годин дана,
0022 Дошли јесу два ангели свети.
0023 То је дошал Петар и Микула,
0024 Пак јој веле два ангели свети:
0025 „Кај ту делаш, сиротице стара!
0026 Кај ту делаш на тој гори чрној?“
0027 Вели њима сиротице стара:
0028 „Ај ја нисам сиротице стара,
0029 Кад ја имам девет синов младих,
0030 Сих сам девет оженила јадна.
0031 Када јесам поженила сине,
0032 Мени јесу говорили сини:
0033 „ „Ој старице, стара наша мајка!
0034 Ноге имаш, ходити не мореш,
0035 Руке имаш, радити не мореш,
0036 Очи имаш, гледати не мореш,
0037 Сад нам, мајко, од користи ниси,
0038 Сада ходи, куда теби драго! “ “
0039 Пошла јесам ва ’ву гору чрну,
0040 Да ме оте вуки ал убит хајдуки.
0041 Нит је вука нити је хајдука.
0042 Ја се мучим ва ’вој гори чрној,
0043 Траву једем и росицу пијем.“
0044 Још говоре два ангели свети:
0045 „Ходи с нами, сиротице стара!
0046 Пак ти ходи својим белим дворум,
0047 Да ти видиш, кај ти сини раде.“
0048 Када дојде својим белим дворум,
0049 Девет синов кот девет каменов,
0050 Девет снаха, девет змија љутих.
0051 Сплакала се сиротице стара:
0052 „Гдо ме оће смрти доранити
0053 И у чрну земљу сахранити?“
0054 Још говоре два ангели свети:
0055 „Не плачи се, сиротице стара!
0056 Кога ћеш ти понајраше сина?“
0057 Вели њима сиротице стара:
0058 „Најраше би најмлајега сина,
0059 Најмлајега сина и снашицу,
0060 С њими јесам понајмање била.“
0061 Још говоре два ангели свети:
0062 „Да се дигни тај најмлаји сине,
0063 Најмлај’ сине, најмлаја снашице!“
0064 Дигли су се синак и снашица,
0065 Пак су мајку смрти додворили
0066 И у чрну земљу сахранили.



Извор[уреди]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/1. Junačke pjesme, knjiga prva, uredili Dr Ivan Božić i Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1890