На гробљу (Ђ. Јанковић)
| На гробљу (1867) Писац: Ђура Јанковић |
Ветар хуче, звижди, крши,
Грозна киша с неба пада,
Муња сева, вине с’, скрије,
А гром грмне тек кад када.
Грозна тмина спустила се,
А на гробљу неко стоји,
Јада, плаче, грому прети,
Од буре се он не боји.
Све зелени — врло млади,
Вичу мајку: „Мајко, ходи,
Те нас троје к’ себи води.”
Зову оца: „Оче, ходи,
Те нас јадне к себи води,
Видите ли синке ваше
Што вас оцем, мајком зваше.”
„Оче, мајко — хлеба дајте —
Та прим’те нас тамо к вама —
Јаој зима — Боже мили
Помози нам сиротама.”
Опет ветар грозно дува,
Опет муња скаче, сева,
И гром бије, тутњи, грува
„Стан’ олујо” — деца вриште
Моле јадни за склониште —
„Примите нас, мајко! оче!
Тела нам се ево коче”.
* *
Стари гробар сандук спра’ља,
У сандуку ј’ троје млади’
Укочене сирочади.
Из „Побратимства” Ђуро Јанковић
Извор
[уреди]Вила, 17. децембар 1867. Бр. 51. Година III, стр. 809.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Ђура Јанковић, умро 1876, пре 150 година.
|