На Морави

На Морави  (1900)  Писац: Јелена Ј. Димитријевић

Клонула уморно земља… Ниоткуд даха нема,
Суха полегла трава, заспало класје зрело,
Ћуте кућице беле, а тороњ на цркви старој
Високо подигô главу и чува убого село,
А тиха и бистра река кроз трску високу цвили,
Тешка је притисла туга, талас јој једва мили.

Пливају на небу звезде, а месец у води дршће,
Ветарац подухну свежи, трска се заниja мека,
Клицајућ убрза река, весела допире песма
И громки смех се чује и златног ђердана звека,
Буде се тополе вите, горде повиле главе,
А преко сломљене трске губе се девице плаве.

Извор

Бранково коло, 18. мај 1900. Година шеста, број 20, стр. 608.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јелена Ј. Димитријевић, умро 1945, пре 81 година.