Наше

Наше  (1862)  Писац: Лаза Костић

Та наше то су горе,
Та наш је сваки крок,
И небо тамо горе,
И наш у њему Бог.

У крви некʼ се гора
Напоји, напије,
Та силна крви мора
Да Богу вапије.

Нек’ види Бог озгоре
Крвави земљин лик,
Да крвљу међе горе,
Куд гине мученик.

И да су наше горе,
И наш је сваки крок,
И небо тамо горе,
И наш у њему Бог.

Па нек’ јунака силом
Са земље прогна враг,
Бесамртним ће крилом
Да прне у облак.

С неба ће да се свети,
Да земски сврши бој,
Громовник ће му свети
Буздован дати свој.

Буздован суне плави,
И севне божиј гром,
А врага ће да смлави,
Проваљен паклен слом.

Под земљом можеш спати,
Под њом се враже кај,
Под њом ћемо ти дати,
Блаженство, мир и рај.

Ал’ над њом наше горе —
И сваки над њом крок,
И наше небо горе,
И наш у њему Бог.

Извор

Јавор, 25. јул 1862. Број 21. Година I, стр. 161.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Лаза Костић, умро 1910, пре 116 година.