Начела Хрватског усташког покрета

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

§ 1.

Хрватски народ је самосвојна народна (етничка) јединица; он је народ сам по себи, те у народностном погледу није истовјетан с ни једним другим народом, нити је дио племе било којега другога народа.

§ 2.

Хрватски народ има своје изворно повиестно име ХРВАТ, под којим се је појавио у давно повиестно доба, под којим је прије 1.400 година дошао у данашњу своју постобину, те под којим живи све до данас. То име не може и не смије замиенити ни једно друго име.

§ 3.

Своју данашњу постојбину учинио је хрватски народ већ у прадавна времена својом ДОМОВИНОМ, у њој се трајно настанио, с њоме срастао и дао јој изворно и наравно име ХРВАТСКА. То се име не може и не смије замиенити ни једним другим именом.

§ 4.

ЗЕМЉА, коју је у прадавно доба хрватски народ запосјео, те која је постала његовом домовином, простире се на више покрајина, које су имале своја посебна покрајинска имена диелом још прије долазка Хрвата, док су друга покрајинска имена настала послије, ну све те покрајине сачињавају једну ЈЕДИНСТВЕНУ ДОМОВИНУ ХРВАТСКУ, те нитко нема права, да икоју од тих покрајина својата за себе.

§ 5.

Хрватски је народ дошао у своју домовину Хрватску као подпуно СЛОБОДАН НАРОД и то у вриеме сеобе народа ВЛАСТИТОМ ПОБУДОМ, те је ту земљу освојио и својом за увиек учинио.

§ 6.

Хрватски је народ у своју домовину Хрватску дошао подпуно ИЗГРАДЈЕН (организиран) не само обитељски, него и војнички, те је одмах по долазку основао своју властиту ДРЖАВУ са свима обиљежјима државности.

§ 7.

Своју властиту државу Хрватску, основану већ онда, када су многи други народи живјели још подпуно несредјено (неорганизирано), хрватски је народ одржао кроз све вјекове па до конца свјетског рата, а није је се, као ни права на њу никада а ни концем свјетског рата било којим чином било којом законитом одлуком одрекао ни то своје право на кога другога пренио. Тек му је концем свјетског рата тудјинска сила сприечила, да даље врши своја ВРХОВНИЧКА (суверена) права у властитој својој држави у Хрватској.

§ 8.

Одстранивши путем устанка тудјинску силу са свог народног и повиестног подручја, хрватски је народ оживотворио своје право врховничке (суверене) власти подпуно самосталну и НЕЗАВИСНУ ДРЖАВУ ХРВАТСКУ. Он имаде право ту своју врховничку власт проширити на циело своје непрекинуто народно и повиестно подручје. Хрватски народ не вежу никакве медјународне нити државоправне обвезе из прошлости, које нису у подпуној сугласности с овим начелима па се на њих у својој Независној Држави Хрватској нити не обазире.

§ 9.

Хрватски народ има право на срећу и благостање као цјелина, а исто такво право има и сваки поједини Хрват као члан те цјелине. Та срећа и то благостање могу се оживотворити и остварити за народ као цјелину и за појединце као чланове цјелине једино у посве самосталној и Независној Држави Хрватској, па стога она не смије и не може бити саставним диелом у ни једном облику ни једне друге државе нити икакве друге државне творевине.

§ 10.

Хрватски народ има своје врховничко право (суверенитет), по коме он једини има владати у својој држави управљати са свим својим државним и народним пословима.

§ 11.

У хрватским државним и народним пословима у Независној Држави Хрватској не смије одлучивати нитко, тко није по кољенима и по крви члан хрватског народа. Исто тако не смије о судбини хрватскога народа и хрватске државе одлучивати ни један страни народ ни држава.

§ 12.

СЕЉАЧТВО ЈЕ ТЕМЕЉ И ИЗВОР СВАКОГА ЖИВОТА, ПА ЈЕ КАО ТАКАВ ПРВИ НОСИЛАЦ СВАКЕ ДРЖАВНЕ ВЛАСТИ У ХРВАТСКОЈ ДРЖАВИ. И крај тога сви сталежи хрватскога народа сачињавају једну народну цјелину, будући и остали сталежи у хрватском народу, чији су чланови припадници хрватске крви, имају не само свој коријен и поријекло, него и трајну обитељску везу са селом. Тко у Хрватској не потјече из сељачке обитељи, тај у деветдесет случајева од стотине није хрватскога поријекла ни крви, већ је досељени странац.

§ 13.

Сва тварна (материјална) и духовна добра у хрватској држави власничтво су народа, те је он једини властан њима разполагати и њима се користити. Природна богатства хрватске домовине, напосе њезине шуме и руде не могу бити предметом приватне трговине. ЗЕМЉА МОЖЕ БИТИ ВЛАСТНИЧТВО САМО ОНОГА, КОЈИ ЈЕ ОБРАДЈУЈЕ САМ СА СВОЈОМ ОБИТЕЉИ, ТО ЈЕСТ СЕЉАКА.

§ 14.

Темељ сваке вриедности јест само рад, а темељ сваког права јест дужност. Стога у хрватској држави рад означује ступањ вриедности свакога појединца и има представљати темељ цјелокупности народног благостања. Нитко не може имати никаквих посебних права, него сваком само дужности према народу и држави дају право на заштићен живот.

§ 15.

Вршење свих јавних дужности (функција) везано је за одговорност. Сватко, тко у име народа државе врши јавне послове било какве врсте, одговара са својим добром и са својим животом за сва дјела пропусте. Ну дужност и одговорност према цјелини имаду бити темељем и свакој дјелатности у посебничком (приватном) животу сваког појединог члана хрватскога народа.

§ 16.

Тежиште ћудоредне (моралне) снаге хрватскога народа лежи у уредном и вјерском обитељском животу, његова господарска снага у сељачком господарству, задружном животу и природном богатству хрватске земље, обранбена снага у средботворним (организаторним) и прокушаним војним врлинама. Просвјетни културни напредак хрватскога народа темељи се на природној народној даровитости и прокушаној способности на пољу знаности, просвјете и умјетности. Индустрија, обрт, кућно рукотворство и трговина имају бити рука помоћница свеукупном сељачком и обћем народном господарству. Те гране живота имају бити поље частнога рада и врело достојнога живота радника, а не средство гомилања народне имовине у рукама главничара (капиталиста).

§ 17.

Складно гојење, промицање и усавршивање свих народних врлина и грана народнога живота задаћа је свих прегнућа јавнога рада и државне власти као такве, јер оне дају подпуно јарнство обстанка, вјековног бивствовања и благостања садашњих и будућих покољења и цјелокупног хрватског народа, те обстојности и сигурности Независне Државе Хрватске.


Дано у Главном Усташком Стану дне 1. 1933. и дне 16. травња 1941.

Поглавник: ДР. АНТЕ ПАВЕЛИЋ, в. р.