Народна енциклопедија/Кориговање/А

Извор: Викизворник

Легенда:

Стр.
Страница за кориговање
Наслов
Наслов у Народној енциклопедији
Чланак
Чланак на Викизворнику
Преусмерење
Преусмерење у Народној енциклопедији, ако га има
Почетак
Почетак чланка у Народној енциклопедији
Стр. Наслов Чланак Преусмерење Почетак
11 АБА Аба Вештине сељачие АБА, В. Вештине сељачие.
11 АБАЏИЈА Абаџија АБАЏИЈА, А. се називају .кројачи, који
11 АБ Д УЛ АЗИС Аб Д Ул Азис АБ Д УЛ АЗИС, турски султан (1861 до 1876). Реорганизовао је турску војску; у
11 АБ Д УЛ МЕЏИД Аб Д Ул Меџид АБ Д УЛ МЕЏИД, турски султан (1839 до 1861). За време његове владе дати су хатншерифи Ђнлхане (3/11 1839) и Хатихумајум (21/2 1856), којим се уводе реформе
11 АБ Д УЛ ХАМИД Аб Д Ул Хамид АБ Д УЛ ХАМИД, турски султан (22/9 1848—10/2 1918; султан од 1876—1909).
11 АБДУЛА МАРКО ТОДОРОВИЋ Абдула Марко Тодоровић АБДУЛА МАРКО ТОДОРОВИЋ (1780 до 1823). Родом је био из Матејевца код
12 АБДУЛИН А БУНА Абдулин А Буна Абдула Марко АБДУЛИН А БУНА. В. Абдула Марко.
12 АБЕЊ АК Абењ Ак АБЕЊ АК, изобичајена мушка капа, окројена »на кришке« од дрног сукна.
12 АБЕР АНРИ [Habert Henri) [[Народна енциклопедија/Абер Анри [habert Henri)|Абер Анри [habert Henri)]] АБЕР АНРИ [Habert Henri), француски публицист. Објавио је кљигу о патњама
12 АБЕРДАР Абердар АБЕРДАР. B. Кујунџић Мплан.
12 АБ И Х Т РУДОЛФ Аб И Х Т Рудолф АБ И Х Т РУДОЛФ, немачкп слависта (1850, Намслау). Професор је Университета
12 АБОГОВИЋ М АХ М УД ПАША Абоговић М Ах М Уд Паша АБОГОВИЋ М АХ М УД ПАША, турски државник, војсковођа, мецена и велнки
12 АБОГОВИЋИ Абоговићи Ангеловићи АБОГОВИЋИ. В. Ангеловићи.
12 АБОДРИТИ Абодрити АБОДРИТИ, словенско племе. По Ајн-
12 АБРАМИЋ МИХОВИЛ Абрамић Миховил АБРАМИЋ МИХОВИЛ, археолог (12/5 1884, Пуљ, Истра). Основну школу п
12 АБРАШ ЕВИЋ КОСТА Абраш Евић Коста АБРАШ ЕВИЋ КОСТА, социјалистичкл песник (29/5 1879, Охрпд — 1898, Београд) Три разреда грчке школе свршпо je
12 АБСОЛОН Абсолон АБСОЛОН
12 КАРЕЛ Карел КАРЕЛ
12 ДР Др ДР.. ,б°°“ "
13 АБУКАЗЕМ Абуказем Огљановић Илија АБУКАЗЕМ. В. Огљановић Илија.
13 АВАКУМ ЂАКОН Авакум Ђакон АВАКУМ ЂАКОН (око 1794, Босна — 1814, Београд). А. је као ђакон из босанског манастира Моштанице прешао у Орбију, у манастир Благовештеље. За време
13 АВАКУМОВИЋ ЈОВАН Авакумовић Јован АВАКУМОВИЋ ЈОВАН, правник и политичар ( l/l 1841, Београд). Пошто је свршио права у Београду, слушао је правне и државне науке у Немачкој. Служио је
13 АВАЛА Авала АВАЛА. 1. Планина у Србијн, 13-8 км ,југо-југоисточно од Београда, впсока 511 м.
13 АВАЛИТ Авалит АВАЛИТ, минерал. А. се налазл у друштву цинабарита и кромпта на брду
13 АВАРИ (у словенским изворима Обри) Авари (у словенским изворима Обри) АВАРИ (у словенским изворима Обри). Турско-татарско племе, слично Хунима по
14 АВБА Авба АВБА, женска капа. Употребљавала се код Оловенаца од половине 18, па све до
14 АВГУСТ Август АВГУСТ, један од најзнатнијих рпмских царева (30 пре Хр. — 14 по Хр.). А. је ратовао у западном делу наше земље од
14 АВЕНДО Авендо Брлог АВЕНДО. В. Брлог.
14 АВЕСАЛОМ Авесалом АВЕСАЛОМ, мптрополит београдски и сремскп (око 1630). По А. наређењу написа.но је I63x Житије Св. Стефана Штиљановића, чије мошти почпвају у фрушкогорском манастпру Шпшатовцу.
14 АВИЈАЦИЈА Авијација АВИЈАЦИЈА. 1. В о ј н о в а з д у х о п л о в с т в о . Историја српске А. почиње повратком са школовања у Француској
15 АВРАМОВИЋ ГАВРИЛО Аврамовић Гаврило АВРАМОВИЋ ГАВРИЛО, митрополит дабро-босански (око 1578—1588). Био је
15 АВРАМОВИЋ ДИМИТРИЈЕ Аврамовић Димитрије АВРАМОВИЋ ДИМИТРИЈЕ, сликар, иконограф, нортретнста и писац (15/3, Ковиљ Св. Иван, Шајкашка у Бачкој — 1/4 1855, Нови Сад). Од прве до седме године
15 АВЛИЈА Авлија АВЛИЈА, велика четвртаста бела марама, којом се у Метохији младе при венчању покривају. Н- 3.
15 АВЛО АНРИ (Avelot Henri) Авло Анри (Avelot Henri) АВЛО АНРИ (Avelot Henri), француски публицист. Објавио је, у сарадњп са Ж. де ла Незијером (Ј. de la Neziere),
16 СЛОВеНОфил Словенофил СЛОВеНОфил.
16 АВРАМОВИЋ Аврамовић АВРАМОВИЋ
16 МИХАИЛО Михаило МИХАИЛО, управник
16 АВРАМОВИЋ РАНИСЛАВ Аврамовић Ранислав АВРАМОВИЋ РАНИСЛАВ, ннжнљер, помоћник мннистра Саобраћаја (19/7 1874, Маће, општина брезовска, округ чачанскн).
16 АВРИЛ БАРОН АДОЛФ Д' Аврил Барон Адолф Д' АВРИЛ БАРОН АДОЛФ Д' (L. М. Adolphe, baron d'Avril), француеки дипломат н књижевник (1822, Парпз). Као
16 АВТОБИОГРАФИ JE Автобиографи Je АВТОБИОГРАФИ JE.
16 АВТОВАЦ Автовац АВТОВАЦ, с’ело у Гацком Пољу у Херцеговпнн. Има 561 становнпка. Основано је у Новон Веку. Раније се звало Автови
16 АГАПИЋ Агапић АГАПИЋ
17 АГРАРНА РЕФОРМА Аграрна Реформа АГРАРНА РЕФОРМА имала је задатак да пзмени сразмеру малих и веливпх поседа парцелацијом н да уклони преостатке феудалног земљишног уређења т. ј. кметство у Боснн-Херцеговини
17 АГРАРНА И ИНДУСТРИСКА БАНКА Аграрна И Индустриска Банка АГРАРНА И ИНДУСТРИСКА БАНКА. 74% ОДНОСНО 18-5%, 50—100 K. ј. 0-7%
17 ОДН Одн ОДН
17 ОСНО 3-9% Осно 3-9% ОСНО 3-9%, 100—200 К. ј. 0-06% ОДНОСНО 10.000. 000 днн., текући рачуни 40,960.330
17 ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ За Босну И Херцеговину ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ, Основана вало је 12 % свих ораница. За Босну-Хер1900. Централа Сарајево, фнлнјале: Брчко, цеговину Нема поузданих статистичкпх података ни о појединпм категоријама землшНови Сад, Београд. Капитал 7,500.000 попоседника и обрађнвача, а камоли о равећан 1924 на 15,000.000 дин., фондови
17 АГАРЈАНИ Агарјани АГАРЈАНИ, назив за Турке п Муслимане у старим српским споменицпма. А. се, по Оветом Пнсму Старога Завета, називало једно арапско племе,. које је у
17 АГАТОНОВИЋ РАДОСЛАВ Агатоновић Радослав АГАТОНОВИЋ РАДОСЛАВ, професор у пенсији (30/6 1869, Брус, округ крушевачкп). Историско-филолошки факултет
17 АГЕНЦИЈЕ ПОШТАНСКЕ Агенције Поштанске Помоћне поште АГЕНЦИЈЕ ПОШТАНСКЕ. В. Помоћне поште.
17 АГИЋ АНТУН МАРИЈА (Aghich) Агић Антун Марија (Aghich) АГИЋ АНТУН МАРИЈА (Aghich), говорник и скупљач дубровачког латинског песништва (1754, Дубровник — 23/10 1830,
18 СХС Схс СХС, већ према старим управним јединицама. Када се подаци тога пописа прерачунају на територију наше Војводине и коригују подацнма статистпке о промету
20 АГРА РН А СТАТИСТИКА Агра Рн А Статистика АГРА РН А СТАТИСТИКА. А. С. издаје Министарство Пољопривреде и Вода од
20 ГЗЗ Гзз ГЗЗ 84.803
22 ЗАЈЕДНИЦЕ Заједнице ЗАЈЕДНИЦЕ.
22 АГРАРНЕ Аграрне АГРАРНЕ
23 АГРАРНИ ПОВЕРЕНИЦИ Аграрни Повереници АГРАРНИ ПОВЕРЕНИЦИ. В. у додатку.
23 АГРОН Агрон АГРОН, плпрски краљ, чију је државу чинио део нашег и албанског приморја
23 АДА (раније Острово) Ада (раније Острово) АДА (раније Острово), место у Бачкој, на Тиеи, испод Сенте. Има 12.500 становника (1910), од којих је бнло Срба 1960,
23 АДАКАЛЕ Адакале АДАКАЛЕ, острво на Дунаву, близу Оршаве. На њему су ноћу 24—25/7 1804 побијене београдске дахије, Аганлија, Кучук-Алија, Мула Јусуф и Мехмед-ага Фочић, кад су пошли да се спасавају у Видин. Острво је било под турском влашћу до 1913, кад га је посела Аустро-Угарска.
23 АДАКАЛКА Адакалка АДАКАЛКА, бела столна врста грожђа, која се веома дуто држи. Распрострањена
23 АДАМ ГИЈОМ Адам Гијом АДАМ ГИЈОМ, француски доминикаканац, био је од 1322—1341 архибискуп у Бару. Био је непријатељски расположен
23 АДАМ ЖИЛИЈЕТ Адам Жилијет АДАМ ЖИЛИЈЕТ (Juliette Lamber Mme Edmond Adam), француска књижевница
23 АДАМ ПОЛ (Adam Paul) Адам Пол (Adam Paul) Ланикс (Пјер де АДАМ ПОЛ (Adam Paul). В. Ланикс (Пјер де).
23 АДАМЕЦ ЛЕОПОЛД ДР Адамец Леополд Др АДАМЕЦ ЛЕОПОЛД ДР., редован профес-ор живпногојства у високој школи за културу тла у Бечу (1861, Брно). Свршио
23 АДАМИЧ ЕМИЛ Адамич Емил АДАМИЧ ЕМИЛ, композитор п професор музике (25/12 1877, Доброва код ЈБубљане). А. је свршио основну п учитељску школу у Љубљани, затим је служио као учитељ у Топлицама, код Загорја, п у
24 АДАМОВИЋ СТЕВАН Адамовић Стеван АДАМОВИЋ СТЕВАН, вајар (3/11 1878, тамбурашни збор Звезда п учио виоХодмезевашархељ, Hodmez6vasarhely, Малину код Герстнера. У Трсту је учио на
24 АДАМИЧ ФРАН СЕРАФ Адамич Фран Сераф АДАМИЧ ФРАН СЕРАФ, учитељ, opraпредао се А. Руспма и ушао је у српски ниста и композитор (4/9 1830, Љубљана —
24 АДВЕНТИСТИ Адвентисти АДВЕНТИСТИ, верска секта, која ина је 1848 положио и матуру и испит за насвојпх присталпца у Војводини п у Срему
24 АДАМОВИЂ ВИЦЕ Адамовиђ Вице АДАМОВИЂ ВИЦЕ, педагог п књижевАДВОКАТИ. Првн трагови адвокатуре у
24 НИК Ник НИК (1838 — 9/1 1919, Дубровник). Свршио Србпји налазе се у земљама, које су чпје основну школу и педагошки течај у
25 СХО Схо СХО, физичка пунолетност, непорочност н докторат права, трогодишња пракса код
26 СХС Схс СХС, навршена фпзичка пунолетност, свршене правне науке са усиехом, докторат права, једногодишља пракса на суду и
26 СХО Схо СХО, вреди адвокатски ред од 6/7 1S68. Тај адвокатски ред нормира потпуну
26 АДМИНИСТРАТИВНА ПОДЕЛА Административна Подела АДМИНИСТРАТИВНА ПОДЕЛА. У средљем веку, за време царства, Србпја се у адмпнпстративном погледу делнла на
27 СХС дели се Схс дели се СХС дели се, у административном погледу, на области, округе, срезове и општине.
27 АДМИНИСТРАТИВНО (УПРАВНО) ПРАВО Административно (Управно) Право АДМИНИСТРАТИВНО (УПРАВНО) ПРАВО. Изворе административног права са-
33 РУЈУ државну вољу Рују државну вољу РУЈУ државну вољу, јер наименовањем доуправа појединих мпннстарстава, који бн бијају један део државне власти, скоповако билп додавани великим жупанима
40 АДМОНТ Адмонт АДМОНТ, стари манастир бенедиктпн-
40 АДНИ Адни Абоговић Махмуд паша АДНИ. В. Абоговић Махмуд паша.
40 АДРИЈА Адрија Јадран АДРИЈА. В. Јадран.
40 »АДРИЈА« »адрија« »АДРИЈА«, фабрика чоколаде и бонбона у Београду. Основана је 1923 од Н. Џинпћа и Друга. 1924 купио је Милош Јаћиновић. Сада производп дневно 1000
40 »АДРИЈА« »адрија« »АДРИЈА«, опште осигуравајуће друштво у Београду. Основано је 1922. Капитал 3,000.000, резерве 703.320. До краја 1923 уплаћена је половина предвиђеног
40 АЕРОКЛУБ у Београду Аероклуб у Београду АЕРОКЛУБ у Београду. Основан је 1/4 1922, иницијативом солунских авијатнчара.
40 АЕРОНАУТИЧКА ИНДУСТРИЈА Аеронаутичка Индустрија АЕРОНАУТИЧКА ИНДУСТРИЈА. Као чисто аеронаутшчко предузеће у Краљевинп ОХО постојп само фпрма ЈТкарус
40 АЕРОПЛАН Аероплан Летилице АЕРОПЛАН. В. Летилице.
40 АЕРОПЛАНСКА ПОШТА Аеропланска Пошта АЕРОПЛАНСКА ПОШТА уведена је 15/4 1923 пзмеђу наше државе и Угарске (Будпмпешта), Аустрпје (Беч), Чехословачке
41 АЗБЕСНИ РУДНИЦИ Азбесни Рудници АЗБЕСНИ РУДНИЦИ. Петрографски карактер неких крајева СХС врло је повољан за појаву азбеста у већим количинама. Велпке масе амфиболннх и серпентинских стена матица су развитка азбеста, но још нису нађена нигде већа лежишта тога мннералнога материјала. У Србији, у Страгарима, срезу јасеничком,
41 АЗБУИА Азбуиа АЗБУИА. Код Срба и Хрвата су од првнх времена у употреби две А.: ћирилица, у нсточнијим деловима њнхове земље
41 АЗБУКОВИЦА Азбуковица АЗБУКОВИЦА, област између реке Дрнне на западу, Јагодње, Сокоских планина и Медведника на северу и истоку (Подрпнска област). Име је постало од: Хас
41 АЗЕЛТ Ј Азелт Ј АЗЕЛТ Ј. (Azelt), бакрорезац (1654, Нирнберг). Радио је на Вагенспергу у Оловенији у Валвасоровој радионици. Илустровао је H istoria de rebus gestis in
41 АЖ5Е АНТОН Аж5е Антон АЖ5Е АНТОН, сликар (30/6 1862, Ја-
41 АЖБОТ ОСКАР (Asboth Oskar) Ажбот Оскар (Asboth Oskar) АЖБОТ ОСКАР (Asboth Oskar), слависта и професор пештанског Университета (1852, Н. Арад — 10/8 1920, Пешта). 1882
41 АЖДАЈА Аждаја АЖДАЈА, митско биће, са једном или више глава, четири ноге, репом, крилима,
41 АЗИЛНО ПРАВО СРПСКЕ ЦРКВЕ Азилно Право Српске Цркве АЗИЛНО ПРАВО СРПСКЕ ЦРКВЕ. По византиском кривичном праву све су
42 АЗМАК Азмак АЗМАК (Св. Николска река), у Јужној Србији, десна прнтока Брегалнице. Извире испод Грамаде (860 м), Асанице
42 АЗОТ ВЕЛЕШКИ Азот Велешки АЗОТ ВЕЛЕШКИ, предео у Јужној Србији, у Скопској Области, у сливу Тополке, десне притоке Вардара, и у горњој Бабуни, до љених става с Изворштицом. Име крају пз старијег је доба под Турцима (пре свршетка 17 века), од словенизираног турског »Хас«. Из његових
42 АЈЗЕНХУТ ЂУРО Ајзенхут Ђуро АЈЗЕНХУТ ЂУРО, композитор (25/12 1841 — 2/4 1891, Загреб). Учио је музичку
42 ФАЈМАРСТВО Фајмарство Ременарство ФАЈМАРСТВО. В. Ременарство.
42 АЈСЛЕР И ОРТЛИБ Ајслер И Ортлиб АЈСЛЕР И ОРТЛИБ, босанска шумска пндустрпја, Завидовић (Жепче). Основано
43 АКАДЕМИЈА Академија Југословенска академија АКАДЕМИЈА. В. Југословенска академија.
43 АКАДЕМИЈА ВОЈНА Академија Војна Војна Академија АКАДЕМИЈА ВОЈНА. В. Војна Академија.
43 АКАДЕМИЈА ДАНГУБНИЈЕХ Академија Дангубнијех АКАДЕМИЈА ДАНГУБНИЈЕХ (Accadeрадове својих чланова, давало је чланоmia degli oziosi), књижевно друштво дувнма на израду школске књиге, од 1846 брованко. Основано је крајем 17 века.
43 АКАДЕМИЈА НАУКА Академија Наука АКАДЕМИЈА НАУКА. А. Д р у ш т в о састојао се у читању самосталних радова
44 АКАДЕМИЈА ОД ШТУРАКА Академија Од Штурака АКАДЕМИЈА ОД ШТУРАКА (Accadeп исторпским споменима; да потпомаже mia degli invidiati), КЊИЖевно д р у ш т в о
45 АКАДЕМИЈА СЛОВЕНСКОГ ЈЕЗИКА Академија Словенског Језика АКАДЕМИЈА СЛОВЕНСКОГ ЈЕЗИКА (A ccadem ia della lingua slava), књижевно
45 АКАДЕМИЈА СЛОЖНИХ Академија Сложних АКАДЕМИЈА СЛОЖНИХ. Прво кљижевно друштво дубровачко. Постојало је у Дубровнику у 1 6 веку. Основано по
45 АКАДЕМИЈЕ песничке и економске Академије песничке и економске АКАДЕМИЈЕ песничке и економске, по примеру талијанских, постојале су готово
45 АКАДЕМИЈЕ У ДУБРОВНИКУ Академије У Дубровнику АКАДЕМИЈЕ У ДУБРОВНИКУ.
45 АКВА ВИВА (A qua viva; Жива вода) Аква Вива (A qua viva; Жива вода) АКВА ВИВА (A qua viva; Жива вода). У римско доба место у Горљој Панонији;
45 АКВЕ БАЛИСЕ (Aquae Balissae) Акве Балисе (Aquae Balissae) АКВЕ БАЛИСЕ (Aquae Balissae), римско место у Горњој Панонији, на путу Осек—Сисак, код данашњег Дарувара/
45 АКВЕ ЈАЗЕ (Aquae Iasae) Акве Јазе (Aquae Iasae) АКВЕ ЈАЗЕ (Aquae Iasae), римско купатило, данас Топлице, јужно од Вараждина. Цар Константин ( 3 2 4 — 3 3 7 ) обновно је ово место, које је раније било спаљено.
45 АКЕРМАНСКА КОНВЕНЦИЈА Акерманска Конвенција АКЕРМАНСКА КОНВЕНЦИЈА.
45 АКРАТОПЕГЕ Акратопеге Минералне воде АКРАТОПЕГЕ. В. Минералне воде.
45 АКРАТОТЕРМЕ Акратотерме Минералне воде АКРАТОТЕРМЕ. В. Минералне воде.
45 АКРУВИУМ (Acruvium) Акрувиум (Acruvium) АКРУВИУМ (Acruvium). У римско доба варош у Которском заливу. Можда старо
46 АЛАГИЂ ТОМА Алагиђ Тома АЛАГИЂ ТОМА, ректор рељевске богословије и ппсац (— 2/11 1901, Висућ, Лнка). Свршио је богословију у Сремским
46 АКЦИОНАРСКА ФАБРИКА ШПОДИкод Сарајева Акционарска Фабрика Шподикод Сарајева АКЦИОНАРСКА ФАБРИКА ШПОДИкод Сарајева. 1894 био је присиљен од дрЈУМА И ТУТКАЛА (пређе М. М. Мунк жавних власти да напусти Богословију, па
46 АКЦИОНАРСКИ МЛИН у Крагујевцу Акционарски Млин у Крагујевцу АКЦИОНАРСКИ МЛИН у Крагујевцу. Источниву. Бпо је члан одбора, коме је
46 АЛАГОВИЋ АЛЕКСАНДАР Алаговић Александар АЛАГОВИЋ АЛЕКСАНДАР, загребачки
46 АКЦИОНАРСКО ДРУШТВО УГЉЕНОГ Акционарско Друштво Угљеног АКЦИОНАРСКО ДРУШТВО УГЉЕНОГ бискуп (30/12 1760, њптранска жупанија —
46 РУДНИКА »РАКОВА БАРА« Рудника »ракова Бара« РУДНИКА »РАКОВА БАРА«. Седиште 8/3 1837, Загреб). После хуманнорних
46 АКЦИОНАРСКО ДРУШТВО Акционарско Друштво Диои основао ново у Пожезп. Захтевао је од ничко друштво АКЦИОНАРСКО ДРУШТВО. В. Диои основао ново у Пожезп. Захтевао је од ничко друштво.
46 АКЦИОНАРСКО ЕЛЕКТРИЧНО И САОдуховне екушптшне (coronae) Акционарско Електрично И Саодуховне екушптшне (coronae) АКЦИОНАРСКО ЕЛЕКТРИЧНО И САОдуховне екушптшне (coronae). Старао се
46 БРАЂАЈНО ДРУШТВО у Ивањици Брађајно Друштво у Ивањици БРАЂАЈНО ДРУШТВО у Ивањици (Срр за народну просвету, а особито за вабија). Основано је 1920. Главница је спитање снромашне женске деце.
46 АЛАЈБЕГОВИЋ ИБРАХИМ ПАША Алајбеговић Ибрахим Паша АЛАЈБЕГОВИЋ ИБРАХИМ ПАША, у ђаковачки и сремскн бпскуп (27/5 1875,
46 АЛА Ала АЛА, »има . . . духовну силу те лети 1623 наименован је за пашу, а 1635 за
46 АЛАПИЋ ГАШПАР Алапић Гашпар АЛАПИЋ ГАШПАР, хрватско-далматин'бити сродна са змијом и аждајом (»свака ско-славонски бан (1574—1577). Био је
46 АКСИОС Аксиос АКСИОС. У грчко-рпмско доба име реке Вардара.
46 АКУМИНКУМ (Acummcum) Акуминкум (Acummcum) АКУМИНКУМ (Acummcum). Првобитно келтско насеље, додније римска тврђава,
47 ДРУГ Јурји Драшковића Друг Јурји Драшковића ДРУГ Јурји Драшковића. У заједници с Драшковићем, А. се старао нарочито око
47 АЛАСИА АЛЕСАНДРО Аласиа Алесандро АЛАСИА АЛЕСАНДРО (Fra G regorio A lasia da Sommaripa), словеначки гра-
47 »АЛАТ« ИНДУСТРИСКО Д »алат« Индустриско Д »АЛАТ« ИНДУСТРИСКО Д. Д., Загреб. Основано је 1918 са главницом од 1,000.000
47 АЛАТ СЕЉАЧКИ Алат Сељачки Справе АЛАТ СЕЉАЧКИ. В. Справе.
47 АЛАУПОВИЂ ТУГОМИР ДР Алауповиђ Тугомир Др АЛАУПОВИЂ ТУГОМИР ДР., потпредседник Државног Савета (1871, Долац, крај Травника). Оредњу школу учио је у Травнику, код језуита, и у Сарајеву, а матурирао је у Загребу. Славистику ,је учио у
47 АЛБА ВЕГИА (Alba vegia) Алба Вегиа (Alba vegia) Београд АЛБА ВЕГИА (Alba vegia). В. Београд.
47 АЛБА МАРИТИМА (Alba maritima) Алба Маритима (Alba maritima) Београд АЛБА МАРИТИМА (Alba maritima). В. Београд.
47 АЛБА ЦИВИТАС (Alba civitas) Алба Цивитас (Alba civitas) Београд АЛБА ЦИВИТАС (Alba civitas), В. Београд.
47 АЛБАНИА Албаниа АЛБАНИА
47 ВЕНЕТА (Albania Veneta) Венета (Albania Veneta) ВЕНЕТА (Albania Veneta).
47 АЛБАНИЈА Албанија АЛБАНИЈА. Албанци живе данас углавном на подручју, где су некад живели стари Илири и носе име једног већег илирског племена (Албанои). Због тога већина научника сматра Албанце као
49 АЛБАНЦИ Албанци АрбаНасп АЛБАНЦИ. В. АрбаНасп.
49 АЛБОНА (Albona) Албона (Albona) АЛБОНА (Albona), рпмска варош на либурниској- обали, североисточно од ушћа Раше, у Истри. Данас Лабпн. То је била
49 АЛБРЕХТ ИВАН (Albreht) Албрехт Иван (Albreht) АЛБРЕХТ ИВАН (Albreht), чиновник љубљанског Университета (7/5 1893, Хотедражпца, Крањска). Гимназију је свршпо
49 АЛБЕРТАЛ ИВАН Албертал Иван АЛБЕРТАЛ ИВАН, архитекта и вајар (прва половина 17 века). А. је живео у
49 АЛБЕРТИНИ БЕНИГНО Албертини Бенигно АЛБЕРТИНИ БЕНИГНО, фрањевац и пригодни латински песник, бискуп сплитски (1 /12 1789, Дубровник — 24/8 1849,
49 АЛБИИ МОНТЕС (Albii Montes) Албии Монтес (Albii Montes) АЛБИИ МОНТЕС (Albii Montes). Римски назив за Капелу.
49 АЛБИНИ СРЕЋКО Албини Срећко АЛБИНИ СРЕЋКО, композитор (1869, /Купања, Славонија). Учио је у Грацу и
49 АЛБРЕХТ ФРАН (Albrecht) Албрехт Фран (Albrecht) АЛБРЕХТ ФРАН (Albrecht), секретар медицинског и теолошког факултета у
50 АЛГАЈСКО ГОВЕДО Алгајско Говедо АЛГАЈСКО ГОВЕДО. У јужној Ваварсвој (Allgau) гаји се млечни тип говеда, који је од 1893 добио много крви швајцарског смеђег говеда. 1893 основана је
50 АЛЕКСАНДАР ВЕЛИКИ Александар Велики АЛЕКСАНДАР ВЕЛИКИ, маћедонски цар ( 336 — 323 пре Хр.). Ратовао је 335 пре
50 АЛЕКСАНДАР I Александар I АЛЕКСАНДАР I, краљ Орба, Хрвата и Словенаца, други снн краља Петра I и
50 АЛЕНСАНДАР НАРАЂОРЂЕВИЂ Аленсандар Нарађорђевиђ АЛЕНСАНДАР НАРАЂОРЂЕВИЂ, кнез српски ОД 1842 ДО 1858 (29/9 1806, Топола
50 АЛЕКСАНДАР ОБРЕНОВИЂ Александар Обреновиђ АЛЕКСАНДАР ОБРЕНОВИЂ (2/8 1876,
52 АЛЕКСАНДАР I Александар I АЛЕКСАНДАР I, рускп цар (23/12 1777 — i/I2 1825 Таганрог). Владао је од 24/3
52 АЛЕКСАНДАР II ОСЛОБОДИТЕЉ Александар Ii Ослободитељ АЛЕКСАНДАР II ОСЛОБОДИТЕЉ, ру-
52 АЛЕКСАНДАР III МИРОТВОРАЦ Александар Iii Миротворац АЛЕКСАНДАР III МИРОТВОРАЦ, руски цар (10/3 1845 — 1/11 1894, Ливадпја).
52 АЛЕКСАНДЕР САМУЕЛ Александер Самуел АЛЕКСАНДЕР САМУЕЛ, велики индустријалац (13/7 1862, Загреб). Учио је Трговачку академију у Грацу. Од 1897 до 1915 водио 'jev велику трговпну житарицама у
52 АЛЕКСАНДЕР ШАНДОР Александер Шандор АЛЕКСАНДЕР ШАНДОР, велики трговац и индустрнјалац (9/4 1866, Загреб). Члан је управног и надзорног одбора многих трговачких п нндустрпјалних предузећа. Актпвни је сараднпк у многпм културнпм и хуманнм институцнјама. Почасни је председник Трговачке обртничке
52 АЛЕКСАНДРОВ Александров Мурн АЛЕКСАНДРОВ, В. Мурн.
52 АЛЕКСАНДРОВ ДОМ Александров Дом АЛЕКСАНДРОВ ДОМ (2408 м) зове се солидно саграђено туристичко склониште
52 АЛЕКСАНДРОВИЋ ЉУБОМИР Александровић Љубомир АЛЕКСАНДРОВИЋ ЉУБОМИР, сликар, иконотраф и портретиста (15/6 182S, српски Св. Мартпн (Сенмартон), Банат —
52 АЛЕКСАНДРОВО Александрово АЛЕКСАНДРОВО (по краљу АлекСандру I: пре Пунат, талијански Ponte), село на острву Крку, у лепом пространом и заштићеном залпву Кошљанском. Пма луку
52 АЛЕКСАНДРОЛИТ Александролит АЛЕКСАНДРОЛИТ, минерал, нађен код Рудника, у Србнјн. Долазп заједно са Милошином. По истражнваљу С. Лозанића то
52 АЛЕКСИЈЕ I КОМНИН Алексије I Комнин АЛЕКСИЈЕ I КОМНИН, впзантпски цар (1081—1118), родоначалник династије Комнпна. А. је раније био војвода-велепоседннк и једаи од вођа војничке странке. А.
53 АЛЕКСИЈЕ II КОМНИН Алексије Ii Комнин АЛЕКСИЈЕ II КОМНИН, малолетни син и наследник Манојла I на византиском
53 АЛЕКСИЈЕ Ш АНЂЕЛ Алексије Ш Анђел АЛЕКСИЈЕ Ш АНЂЕЛ, византиски цар (1195—1203), брат Исака II Анђела, кога
53 АЛЕКСИЈЕ IV АНЂЕЛ Алексије Iv Анђел АЛЕКСИЈЕ IV АНЂЕЛ, син Исака II Анђела. Затворен је у Цариграду од
53 АЛЕКСИЈЕ V ДУКА МУРЗУФЛО Алексије V Дука Мурзуфло АЛЕКСИЈЕ V ДУКА МУРЗУФЛО, византиски цар (1204). Оженио će кћерју Алексија III Евдокијом, распуштеницом
53 АЛЕКСИЈЕВИЋ СПИРИДОН Алексијевић Спиридон АЛЕКСИЈЕВИЋ СПИРИДОН, нарох задарски и администратор далматинског владичанства од 1823 до 1829, као намесник епископа Венедикта Краљевића. А. је задужио православну Далмацију својим настојањем, да се оснује православна Богословија и омогући што боље образоваље
53 АЛЕКСИ ЈЕВИЋ СПИРИДОН Алекси Јевић Спиридон АЛЕКСИ ЈЕВИЋ СПИРИДОН, сликар, иконограф (1841, Житомислпћ, Херцеговина). Као православни калуђер избегао
54 АЛЕКСИЋ ЗАРИЈЕ Алексић Зарије АЛЕКСИЋ ЗАРИЈЕ, иконописац, монах. Учио је, пре 1764, четири годпне сликарАЛЕКСИЋ АНЂЕЛКО, војвода прве орство у Москви и Кијеву. Био је калуђер у
54 АЛЕКСИЋ БОГОЉУБ Алексић Богољуб АЛЕКСИЋ БОГОЉУБ, свршени правцрквп и сликарима њенпм од 1746 до 1906. ник и дипломпрани архивар (26/11 1873,
54 АЛЕКСИЋ ДУШАН Алексић Душан АЛЕКСИЋ ДУШАН, сликар, иконограф и Србији, радећи пконе п портрете. 1837
54 АЛЕКСИНАЦ Алексинац АЛЕКСИНАЦ, варош у Србији (нишка област). Има испод 5000 становника. На
54 АЛЕКСИНАЧКА БАНКА Алексиначка Банка АЛЕКСИНАЧКА БАНКА. Основана 1908. Централа Алекспнац. Капптал 913.990 дин.
55 АЛЕКСИЂ СТЕВАН Алексиђ Стеван АЛЕКСИЂ СТЕВАН, сликар, иконограф, портретиста (23/12 1876, Арад, румунски
55 АЛЕТИ (Alethy) Алети (Alethy) АЛЕТИ (Alethy), дубровачка породица у 18 веку, пореклом из Угарске. Неколики
55 АЛЕШОВЕЦ ЈАКОБ Алешовец Јакоб АЛЕШОВЕЦ ЈАКОБ, новинар и народни приповедач (24/7 1842, Скаручина, Крањска -— 17/10 1901, Љубљана). У основној
55 АЛИБУНАР Алибунар АЛИБУНАР, среско место у Банату, на прузи Панчево—Вршац. Има 4503 становника (1910), од којих је било Срба 1166,
55 АЛИКСАР Аликсар АЛИКСАР, угљенп рудник код Брзе Паланке, на Дунаву. После неуспелих покушаја интенсивног рада, држава је А. уступила Српском Бродарском Друштву. Угаљ је у А. од 5000 калорија. Производња је
55 АЛИМПИЋ ДУШАН Алимпић Душан АЛИМПИЋ ДУШАН, начелнпк Министарства Унутрашњих Дела (15/6 1873 Барич, срез посавски, округ београдски). Правне науке свршио је у Београду. Касније је послан од Министарства Унутрашњих Дела да проучи техничку полицију и
56 АЛИМПИЋ РАНКО Алимпић Ранко АЛИМПИЋ РАНКО, ђенерал (9/3 1826, Накучани — 7/11 1882, Београд). Уч>ио је
56 АЛИНЦИ Алинци АЛИНЦИ, село нзмеђу Битоља п Прплепа. Б о ј к о д А л и н а ц а 24/10 1912. После
57 АЛИ-ПАША ЈАЊИНСКИ Али-паша Јањински АЛИ-ПАША ЈАЊИНСКИ (1741, Тепелени, Албанија — 5/2 1822). Био је паша у јужној Албанији; докопао се Јањине
57 АЛКАЛНЕ Алкалне АЛКАЛНЕ, ЗЕМНО-АЛКАЛНЕ КИСЕЛЕ
57 ВОДЕ Воде Минералне воде ВОДЕ. В. Минералне воде.
57 АЛКАЛНЕ Алкалне АЛКАЛНЕ, ЗЕМНО-АЛКАЛНЕ САЛИН.
57 КИСЕЛЕ ВОДЕ Киселе Воде Минералне воде КИСЕЛЕ ВОДЕ. В. Минералне воде.
57 АЛКАЛНЕ Алкалне Минералне АЛКАЛНЕ, ЗЕМНО-АЛКАЛНЕ САЛИН,МУРИЈАТ. КИСЕЛЕ ВОДЕ. В. Минералне
57 КИСЕЛЕ ВОДЕ Киселе Воде Мине КИСЕЛЕ ВОДЕ. В. Мине-
57 АЛКАЛНЕ Алкалне АЛКАЛНЕ,
57 МУРИЈАТИЧНЕ Муријатичне МУРИЈАТИЧНЕ
57 АЛКАЛНЕ ВОДЕ Алкалне Воде Минералне воде АЛКАЛНЕ ВОДЕ. В. Минералне воде.
57 АЛКАЛНЕ Алкалне АЛКАЛНЕ,
57 ВОДЕ Воде ВОДЕ. В.
57 АЛКАЛНЕ Алкалне АЛКАЛНЕ, МУРИЈАТИЧНО-САЛИНСКЕ
57 КИСЕЛЕ ВОДЕ Киселе Воде Мннералне воде КИСЕЛЕ ВОДЕ. В. Мннералне воде.
57 АЛКАЛНЕ Алкалне АЛКАЛНЕ, САЛИНИЧКЕ ВОДЕ. Б. Ми-
57 АЛКОВИЂ КОСТА Алковиђ Коста АЛКОВИЂ КОСТА (око 1836, — 19б9, Београд). Од 1860 до 1892 био ie професор
57 АЛКОХОЛИЗАМ Алкохолизам АЛКОХОЛИЗАМ. А. је у нашем народу више развијен у северним крајевима, а
58 АЛКОХОЛНА ИНДУСТРИЈА Алкохолна Индустрија АЛКОХОЛНА ИНДУСТРИЈА. Алкохол с^ индустријално или обртпмпце производи код нас у целој држави осим у Црној
58 АЛМА МОНС (Alma Mons) Алма Монс (Alma Mons) АЛМА МОНС (Alma Mons), брдо у Панонији у римско доба. У великом далматинско-панонском устанку 6—9 по Хр. заузбли су то брдо устаницн под својнм 48 —
60 АЛПСКИ ВЕСНИК Алпски Весник АЛПСКИ ВЕСНИК, месечна ревнја са имали су велпку улоту у патриотском
60 АЛПСКО ГОСПОДАРСТВО Алпско Господарство АЛПСКО ГОСПОДАРСТВО, пашњарство. својом разноврсном сацржнном н слнп ливадарство у планинама (укључиво млекама буде интересовање. Значајнији су:
60 АЛМАНАХ Алманах АЛМАНАХ
60 КРАЉЕВИНЕ Краљевине КРАЉЕВИНЕ
60 СХС Схс СХС (AlБоснп-Херцетовннн, Далмацнји, Србнјн н manach du Royaume des Serbes, Croates
60 АЛМОШ Алмош АЛМОШ, краљ хрватски (1091—1093, Оловеначку, још неразвпјено н на врло
60 АЛОДИЈАЛНА ДОБРА Алодијална Добра АЛОДИЈАЛНА ДОБРА постала су из Л и т е р а т у р а : Dr. М. Jovanović, Die
60 АЛТОМАНОВИЋ Алтомановић АЛТОМАНОВИЋ
60 НИКОЛА Никола НИКОЛА, жупан. Отац
61 »АЛУМИНИЈ« РУДАРСКО И ИНДУСТРИЈАЛНО Д »алуминиј« Рударско И Индустријално Д »АЛУМИНИЈ« РУДАРСКО И ИНДУСТРИЈАЛНО Д. Д., Загреб. Основано је
61 АЛУМНЕУМ Алумнеум Богосдовски Семпнар АЛУМНЕУМ. В. Богосдовски Семпнар.
61 АЛШАР Алшар АЛШАР, рударско место у Македонпји, око 40 км јужно од Кавадара. Име је добило од почетннх слова банкарске куће
61 АЛШАРИТ Алшарит АЛШАРИТ, минерал, врло редак. Налази се међу арсенским рудама код Алшара у Македонпји. До сада су нађена од њега само трп сићушна игличаста кристала, чија величина не прелази 1 мм. Због
61 АЉАЖ ЈАКОБ Аљаж Јакоб АЉАЖ ЈАКОБ, композитор (6/7 1845, Заврх код Силедника). А. је свршио основну школу делом у своме родном месту, ■
61 АЉАЖЕВ ДОМ Аљажев Дом АЉАЖЕВ ДОМ ( l010 м) зове се туристички хотел Оловеначког Планинског Друштва на кра.ју алпске долпне Врата,
61 АЉАЖЕВ СТОЛП Аљажев Столп АЉАЖЕВ СТОЛП на врху Триглава (2863 м) је погранична триангулациона
61 АЉАЖЕВА НОЧА (1010 м) зове се турнстичко склониште Словеначког Планинског Друштва у непосредној близднп Аљажевог Дома Аљажева Ноча (1010 м) зове се турнстичко склониште Словеначког Планинског Друштва у непосредној близднп Аљажевог Дома АЉАЖЕВА НОЧА (1010 м) зове се турнстичко склониште Словеначког Планинског Друштва у непосредној близднп Аљажевог Дома. .
61 АЉАК Аљак АЉАК, зубун од белог сукна, црвеном рудицом везен; шаре су на њему сппралне
61 АЉЕТАК Аљетак АЉЕТАК, кратак зубун, од белог сукна;
61 АЉИНА Аљина АЉИНА, од белог сукна, дуга до чланкова, са рукавима. Везена је по грудима, рамењачама п по отвору рукава. Носи се
61 АЉМАШ Аљмаш АЉМАШ, село у Славонијн, жупанпја Вировптичка, котар Осек, на Дунаву ниже
61 АМАНД СВ Аманд Св АМАНД СВ., бискуп у Утрехту, један од првих мпсионара код поганских Словенада. На своме миснонарскон путовању
61 АМАНЕТИ Аманети АМАНЕТИ. Док у Србији није било саобраћајних установа, а нарочито поште,
61 АМАНЛИС Аманлис АМАНЛИС, врста крушака, рашпрена у
61 АМАР П Амар П АМАР П. Ж,, опат (L'abbe Р. Ј. Наmard, de l'Oratoire de Rennes, chanoine honoraire), Описао je свој пут кроз јужну
61 АМАТУС ЛУЗИТАНУС (Amatus Lusitanus) Аматус Лузитанус (Amatus Lusitanus) Родерикус Јоханес (Rodericus Јоhannes АМАТУС ЛУЗИТАНУС (Amatus Lusitanus). В. Родерикус Јоханес (Rodericus Јоhannes),
61 АМБУЛАНТЕ Амбуланте АМБУЛАНТЕ. В. у додатку.
61 АМБУЛАНТЕ ЗА ВЕНЕРИЧНЕ Амбуланте За Венеричне АМБУЛАНТЕ ЗА ВЕНЕРИЧНЕ
61 СТИ Сти СТИ. В. у додатку.
61 БОЛЕ- Боле- БОЛЕ-
62 АМ БУЛ АНТНЕ ПОШТЕ Ам Бул Антне Поште АМ БУЛ АНТНЕ ПОШТЕ су поштанске установе, које обављају поштанску спужбу
62 АМБУЛАНЦЕРИ Амбуланцери Амбулантне поште АМБУЛАНЦЕРИ. В. Амбулантне поште.
62 АМВРОСИЈЕ Амвросије АМВРОСИЈЕ, сарајевски митрополит
62 АМЕРИКАНСКИ Американски АМЕРИКАНСКИ
62 СРБОБРАН Србобран СРБОБРАН, поли-
62 АМЕРИ КАНСКО-СРПСК А БАНКА ЗА Амери Канско-српск А Банка За АМЕРИ КАНСКО-СРПСК А БАНКА ЗА
62 ШУМСКУ ИНДУСТРИЈУ И КОЛОНИЗАЦИЈУ Шумску Индустрију И Колонизацију ШУМСКУ ИНДУСТРИЈУ И КОЛОНИЗАЦИЈУ. Основана је 1922, спојена 1924 са
63 АМЕРО КОНСТАН (Amero Constant) Амеро Констан (Amero Constant) АМЕРО КОНСТАН (Amero Constant). Написао је роман Militza, histoire d'hier
63 АМИ БУЕ Ами Буе Буе Ами АМИ БУЕ, В. Буе Ами.
63 АМОРТИЗАЦИЈА МЕНИЦЕ Амортизација Менице АМОРТИЗАЦИЈА МЕНИЦЕ. Циљ јој је
63 АМОРТИЗАЦИЈА ЧЕКА Амортизација Чека АМОРТИЗАЦИЈА ЧЕКА. 3a њу вреде делом проппси меничнога закона (§ 21
63 АМОС Амос АМОС, старозаветнн пророк, слави се 15/6. А. је написао књигу у којој је првн
63 АМРЕЛЏИЈА има две врсте: 1 Амрелџија има две врсте: 1 АМРЕЛЏИЈА има две врсте: 1. А., који у сеојим сталним радионицама пзрађују
63 АМРУШ МИЛАН ДР Амруш Милан Др АМРУШ МИЛАН ДР„ полптичар (l/10 1848, Олавонски Брод — 2G/5 1919, Загреб).
64 АМСТДЕН Амстден АМСТДЕН, америчка врста бресака, која се доста раширпла код нас. Увезена је
64 АМФИЛОХИЈЕ Амфилохије АМФИЛОХИЈЕ, епископ (1818, калушка губернија — 2/8 1893). Свршио је Духовну
64 АНА ИЛИ АНАСТАСИЈА Ана Или Анастасија АНА ИЛИ АНАСТАСИЈА, жена Неманшна, непознатог порекла, звала се до 1195 Ана, а онда се иокалуђерила, са Немаљом
64 АНА КАНТАКУЗИНОВА Ана Кантакузинова АНА КАНТАКУЗИНОВА, нећака Ирпне (Јернне) жене српског деспота Турђа
64 АНА САВОЈСКА Ана Савојска АНА САВОЈСКА, кћп савојског грофа Амадеа V, друга жена впзантиског цара
64 АНАЛИСТИКА СРПСКА Аналистика Српска Летописп п родословп АНАЛИСТИКА СРПСКА. В. Летописп п родословп.
64 АНАЛФАБЕТИ Аналфабети Ппсменост АНАЛФАБЕТИ. В. Ппсменост.
64 АНАМАЛИ Анамали АНАМАЛИ, племе нзмеђу Међуречја,. Тарабоша п реке Бојане у Црној Гори.
64 АНАНАС-ЦАРЕВКА Ананас-царевка АНАНАС-ЦАРЕВКА, врста јабука, која се налази по свој државн,- особнто у Словеначкој. У Хрватској се доста гајп као
65 АНАРХИСТЕ Анархисте Јавна безбедност АНАРХИСТЕ. В. Јавна безбедност.
65 АНАСТАЗИ ЈУС Анастази Јус АНАСТАЗИ ЈУС
65 ГРИН Грин ГРИН.
65 АНАСТАСИЈЕ Анастасије АНАСТАСИЈЕ, светитељ, мученнк за веру (око 1774, Радовиште, северонсточно
65 АНАСТАСИЈЕВИЋ ДИМИТРИЈЕ САБОВ Анастасијевић Димитрије Сабов АНАСТАСИЈЕВИЋ ДИМИТРИЈЕ САБОВ, оснивач
65 АНАСТАСИЈЕВИЋ Анастасијевић АНАСТАСИЈЕВИЋ
65 ДРАГУТИН Драгутин ДРАГУТИН
65 ДР Др ДР„
65 АНАСТАСИЈЕВИЋ МИША Анастасијевић Миша АНАСТАСИЈЕВИЋ МИША (24/2 1803, Пореч — 27/1 1885, Букурешт). Младост је
65 АНАСТАСИЈЕВИЋ ТОША Анастасијевић Тоша АНАСТАСИЈЕВИЋ ТОША, глумац (28/2
65 АНАТОЛИЈЕ Анатолије АНАТОЛИЈЕ, дидаскал и чувени појац светогорски из манастира Ватопеда. На
65 АНАТОМСКИ ИНСТИТУТ Анатомски Институт СеминариИнститути на Универснтету у Београду АНАТОМСКИ ИНСТИТУТ. В. СеминариИнститути на Универснтету у Београду.
65 АНГЕЛ X Ангел X АНГЕЛ X. (Angell Н.), пуковник норвешке војске, угледан војнн писац (— 1923). Као делегат своје земље, пратио је
65 АНГЕЛАР Ангелар АНГЕЛАР, учегшк словенских апостола Ћирила и Методија у другој половини
66 АНГЛО-НОРМАНСКИ КОЊ Англо-нормански Коњ АНГЛО-НОРМАНСКИ КОЊ. У Норманза време Светског Рата у Лондону, Изладији, где су ванредне паше и иначе врло гао је у Бечу, Напуљу, Милану, Ђенови,
66 АНГЕЛИНА 5РАНК0ВИЋ Ангелина 5ранк0вић АНГЕЛИНА 5РАНК0ВИЋ (»Мајка Ананглонорманског пастува
66 АНГОРА Ангора АНГОРА, варош у Малој Азнји. Код граду Београду, до своје смрти 1477. ПоА. је (28/7 1402) монголскн хан, Турчин
66 АНГЕЛОВИЋИ Ангеловићи АНГЕЛОВИЋИ, важне личности прн том приликом добила још н Св. Гору,
66 АНГОРСКА БИТКА (28/7 1402) Ангорска Битка (28/7 1402) АНГОРСКА БИТКА (28/7 1402). Туреки ухватили једног сина п потурчили. То је
66 АНГЕРСКА ДУЊА Ангерска Дуња АНГЕРСКА ДУЊА. Нма је у вртовима да му се п саи Тимур-Ленк дпвио н нап винограднма, али није много раширедно, да се пропустн, н Стеван се порена.
66 АНГУЛЕМКА Ангулемка АНГУЛЕМКА, врста крушака. Има је и чиновника.
66 АНГЛО-ЈУГОСЛОВЕНСКО Англо-југословенско АНГЛО-ЈУГОСЛОВЕНСКО
66 ДРУШТВО Друштво ДРУШТВО Увезена је из Француске.
66 ПЕТРОЛЕУМА Петролеума ПЕТРОЛЕУМА, Београд. Основано је 1922
66 АНДЕКС-МЕРАН зове се баварска плеод Standard Oil Сотрапу из Њу-Јорка Андекс-меран зове се баварска плеод Standard Oil Сотрапу из Њу-јорка АНДЕКС-МЕРАН зове се баварска плеод Standard Oil Сотрапу из Њу-Јорка. мнћска породица, која је играла улогу у
67 АНДЕТРИУМ (Andetrium) Андетриум (Andetrium) Мућ. у Горичкој. Њему се приписује и црква АНДЕТРИУМ (Andetrium). В. Мућ. у Горичкој. Њему се приписује и црква
67 АНДОНОВИЂ МИЛАН Андоновиђ Милан АНДОНОВИЂ МИЛАН, професор Веу Вришчама. — Због погрешног читања лике Школе у пенсији.(11/7 1849, Пожаренатписа и године у Понпквама А. је до
67 АНДРЕАС ФОН ОСТРОГ Андреас Фон Острог АНДРЕАС ФОН ОСТРОГ (Andreas von којој ,је остао све до 1905, када је пенсиоOstrog), сликар (средина 15 века). А. је
67 АНДРЕАШ Андреаш АНДРЕАШ, манастир
67 АНДРЕИС (Andreis) Андреис (Andreis) АНДРЕИС (Andreis), породица трогнрАНДРАШИ ЂУЛА ГРОФ (старијн), ма- ј ска. Дала је више књижевника. Истакли ђарски државннк п политнчар (3/3 1823, I су се: Матија, који је у почетку 16 века
68 АНДРЕЈЕВИЋ Андрејевић АНДРЕЈЕВИЋ
68 АЛЕКСИЈЕ Алексије АЛЕКСИЈЕ, епископ
68 АНДРЕЈЕВИЋ СИМА-ИГУМАНОВ Андрејевић Сима-игуманов АНДРЕЈЕВИЋ СИМА-ИГУМАНОВ, црквено-просветни добротвор (30/1 1804 — 1883, Призрен). Као трговац радно је А.
68 АН ДРЕЈЕВИЋ Ан Дрејевић АН ДРЕЈЕВИЋ
68 ТОША-АУСТРАЛИ ЈАНАЦ Тоша-аустрали Јанац ТОША-АУСТРАЛИ ЈАНАЦ (18/6 1852, Рума), фаготиста, на-
68 АНДРЕОВИЋ АНДРИЈА Андреовић Андрија АНДРЕОВИЋ АНДРИЈА, зограф, пконописац. Насликао је 1738 цркву у Враћевшници (Орбија). Из исте породпце, Андреовића, забележена су нмена још
68 АНДРИЈА Андрија АНДРИЈА, херцег Хрватске, Далмације и Хума (1197—1205, — 1235), син Беле II, хрватско-угарског краља. Када је
68 АНДРИЈА ЈАКИЛ Андрија Јакил АНДРИЈА ЈАКИЛ, ТВОРНИЦА КОЖА И ЦИПЕЛА Д. Д. у Карловцу. Године 1926
68 АНДРИЈАШЕВИЋ Андријашевић АНДРИЈАШЕВИЋ
68 ДРАГОЉУБ Драгољуб ДРАГОЉУБ
68 АНДРИЈЕВИЦА Андријевица АНДРИЈЕВИЦА, варошнца у долинп реке Лина у Црној Гори. Ореско место. Има
68 АНДРИЋ ВЈЕКОСЛАВ Андрић Вјекослав АНДРИЋ ВЈЕКОСЛАВ, сликар (17/1 1S32, Шибеник — 1864). Учио је сликарску академију у Бечу и Млецима. Излагао је много и успешно у изложбама педесетпх година 19 века. Нарочито се спомиње његова слижа Св. Николе.
68 АНДРИЋ ИВО ДР Андрић Иво Др АНДРИЋ ИВО ДР., кљижевник, песник и приповедач, чпновнпк Миннстарства
68 АНДРИЋ НИКОЛА ДР Андрић Никола Др АНДРИЋ НИКОЛА ДР., лптерарни нсторпк, филолог, драматург и управник казалишта (5/12 1867, Вуковар). Гимназију је свршио у Осеку, славистику и романистику учио је у Бечу п у Парнзу, а докто-
69 АНДРОНИК I КОМНИН Андроник I Комнин АНДРОНИК I КОМНИН, брат од стрица Шсака) Манојлу I Комнину. А. ,је био даровит, високо образован, речит, диван
70 АНДРОНИК II ПАЛЕОЛОГ Андроник Ii Палеолог АНДРОНИК II ПАЛЕОЛОГ (Андронпк
70 АНДРОНИК IV ПАЛЕОЛОГ Андроник Iv Палеолог АНДРОНИК IV ПАЛЕОЛОГ, син Јостарнји), син п наследник Мпхаила VIII Палеолога у Византији (1282—132S) бно ј вана V Палеолога. Управљао је Впзаншје таст српског краља Милутнна, по кћери ! јом за време очевих путовања у Угарску
71 АНЂЕЛИ Анђели Исак II, Алексије II и IV АНЂЕЛИ. l. В и з а н т и с к и А. Царска династија у Цариграду (1185—1204). В. Исак II, Алексије II и IV.
71 АНЂЕЛИНОВИЋ ДАНКО ДР Анђелиновић Данко Др АНЂЕЛИНОВИЋ ДАНКО ДР песннк и адвокат (13/4 1891, Макарска, Далмација).
71 АНЂЕЛИЋ БРАЋА Анђелић Браћа АНЂЕЛИЋ БРАЋА, добротворп народне просвете. 1. Герман; митрополпт карловачки и патријарх српски (10/8 1822 ,
71 АНЂЕЛИЋ ГЛИГОРИЈЕ Анђелић Глигорије АНЂЕЛИЋ ГЛИГОРИЈЕ, учитељ »словенске школе« у Карловцима и издавач. А. је 1785 нздао у Бечу састав Алексија
71 АНЂЕЛИЋ ЖИВКО Анђелић Живко АНЂЕЛИЋ ЖИВКО (20/9 1850, Београд — 26/8 1899, Београд). По свршеној
71 АНЂЕЛИЋ ИВАН КАРЛО (de Angelis) Анђелић Иван Карло (de Angelis) АНЂЕЛИЋ ИВАН КАРЛО (de Angelis), пригодгш латински песник, секретар дубровачког надбнскупа (1690 — 17/8 1750).
71 АНЂЕЛКОВИЋ К Анђелковић К АНЂЕЛКОВИЋ К. ИЛИЈА-СТРУЖАНИН, издавач књига у Београду од 1861 до 1866.
72 АНЕНСИОНА КРИЗА Аненсиона Криза АНЕНСИОНА КРИЗА. У лето 1908 изу Војну Академију 1/9 1887, у чин пешабио је у Турској покрет против дотадашдиског потпоручника унапређен је 15/9 њег режнма султана Абдул Хампда, н на
72 АНЂЕО Анђео АНЂЕО. Преставу о А.добило је хривладама. У Србијп, којој је анексија шћанство из јудаизма и персизма. Тај
72 АНЕ Ане АНЕ, срнске
72 АНЕНСИЈА Аненсија АНЕНСИЈА. Прогласом цара и краља Балканским проблемом заинтересовало
73 АНЕМИЈЕ Анемије АНЕМИЈЕ, владика у Снрмијуму (да-
73 АНЗИЛ Анзил Принциљев Хеверт АНЗИЛ, архитекта. В. Принциљев Хеверт.
73 АНИКИТА Аникита АНИКИТА, српски монах и руски хагиограф из прве половине 16 века. Позван од братства руског соловецког манастира
73 АНСБЕРТ Ансберт Псеудо-Аисберт АНСБЕРТ. В. Псеудо-Аисберт.
73 АНТЕРИЈА Антерија АНТЕРИЈА, врста дугачког капута до чланака. Од куповне је материје, разно
73 АНТИ Анти АНТИ. Латински и византнски писци 6 века помиљу Оловене и А. заједно, као
73 АНТИАЛКОХОЛИЗАМ Антиалкохолизам АНТИАЛКОХОЛИЗАМ. B. Алкохолизам.
73 АНТИМ Антим АНТИМ, митрополит београдски (1827 до 1831). Рођен је на острву Андросу, а
73 АНТИМИНС Антиминс АНТИМИНС је четвороугласто цлатно или свила (обично 50—60 сантнметра са
74 АНТИМОНСКИ РУДНИЦИ Антимонски Рудници АНТИМОНСКИ РУДНИЦИ. Антимонске руде (антимонпт) појављују се у нешто
74 АНТИЂ ДИМИТРИЈЕ ДР Антиђ Димитрије Др АНТИЂ ДИМИТРИЈЕ ДР„ ванредни професор Университета у Београду (6/10
74 ВАЦЛАВ Вацлав ВАЦЛАВ,
74 АНТОНИЈЕ Антоније АНТОНИЈЕ, пећски патријарх (1574 до
74 АНТОНИЈЕВИЂ Антонијевиђ АНТОНИЈЕВИЂ
74 ЈОВАН Јован ЈОВАН,
75 АНТОНИЋ ВАСИЛИЈЕ Антонић Василије АНТОНИЋ ВАСИЛИЈЕ, ђенералштабнп пуковник, министар Иностраннх Дела у
75 АНТОНОВИЋ ИСАИЈА Антоновић Исаија АНТОНОВИЋ ИСАИЈА, архиепископ и митрополит карловачки (1697, Вудим,
75 АНТРОПОГЕОГРАФИЈА Антропогеографија АНТРОПОГЕОГРАФИЈА. Код нас се, у научном смислу, А. први почео бавити
76 АНТУЛА НИКОЛА Антула Никола АНТУЛА НИКОЛА, књижевник и криобухвата миграцпје из областп између тпчар (1884, Београд, погинуо 7/11 1916,
77 АНТУНОВИЋ ИВАН Антуновић Иван АНТУНОВИЋ ИВАН, буњевачки родољуб И ПИСац (19/6 1815 "— 13/1 1888). Средљу пгколу учио је у Калоли, Суботици, Печују z Сегедину, а богословију у
77 АНЧИЋ ИВАН Анчић Иван АНЧИЋ ИВАН, босански фраљевац,
77 АПАТИН Апатин АПАТИН, среско место у Бачкој, на Дунаву. Има 13.136 становника (1910), од
77 АПЕЛ ИВАН (Appel) Апел Иван (Appel) АПЕЛ ИВАН (Appel), барон, ђенерал кавалерије аустро-угарсже војске и шеф
77 АПЕНДИНИ УРБАН Апендини Урбан АПЕНДИНИ УРБАН, пригодни латински песник и говорник (18/3 1771, ПоиринПијемонт — 7/12 1834, Задар). Брат Франа Марије. А. је био пијарист, пнспектор
77 АПЕНДИНИ ФРАНО МАРИЈА Апендини Франо Марија АПЕНДИНИ ФРАНО МАРИЈА (Appen-
77 АПИЈАН Апијан АПИЈАН, старо-грчкп писац око средпне 2 века по Хр. Напнсао је једну псто-
78 АПИС Апис Димитријевић Драгутин. Еванђеље Ннкодимово, Дела апостолска АПИС. В. Димитријевић Драгутин. Еванђеље Ннкодимово, Дела апостолска,
78 АПИХ ЈОСИП Апих Јосип АПИХ ЈОСИП, историчар (16/3 1853, онда чувене и радо чнтане визије, као ВнЖ.апуже, Горењска — 19/1 1911, Целовац).
78 АПОЛОДОР Аполодор АПОЛОДОР, чувен грчки архитекта. Жидела А. су: 0 Жиги Херберштајну (Летовео је у 2 веку, у доба ца.ра Тра.јана и пис Оловеначке Матице 1885), Жпдовство
78 АПОСТОЛGKA ГРЧКО-КАТОЛИЧКА АДЉубљана 1888; ово главно дело А Апостолgka Грчко-католичка Адљубљана 1888; ово главно дело А АПОСТОЛGKA ГРЧКО-КАТОЛИЧКА АДЉубљана 1888; ово главно дело А. изашло
78 МИНИСТРАТУРА У БОСНИ Министратура У Босни [[Народна енциклопедија/Крижеје у облику појединнх расправа п на невачка администратура. мачком језику У Oesterreichisches JahrАПОСТОЛСКА НУНЦИЈАТУРА У БЕОbuch, Wien, 1890, 92, 94, 96), Наш цесар|Крижеје у облику појединнх расправа п на невачка администратура. мачком језику У Oesterreichisches JahrАПОСТОЛСКА НУНЦИЈАТУРА У БЕОbuch, Wien, 1890, 92, 94, 96), Наш цесар]] МИНИСТРАТУРА У БОСНИ. В. Крижеје у облику појединнх расправа п на невачка администратура. мачком језику У Oesterreichisches JahrАПОСТОЛСКА НУНЦИЈАТУРА У БЕОbuch, Wien, 1890, 92, 94, 96), Наш цесар
78 АПОТЕКАРИ Апотекари АПОТЕКАРИ. В. у додатку. (Летопис Слов. Матице, 1894, 95), Die
78 АПОТЕКЕ Апотеке АПОТЕКЕ. В. у додатку. theresianisch-josefinische Schulreform m
78 АПСИРТОС (Apsyrtos) Апсиртос (Apsyrtos) АПСИРТОС (Apsyrtos). У грчко-римско учна сновза људске шоле (пздање Слов.
78 АПОКРИФИ Апокрифи АПОКРИФИ су списи о догађајима н добпт, осим виноградарске. Каменита тла
79 АПСОРОС (Apsoros) Апсорос (Apsoros) АПСОРОС (Apsoros). Име острва Осера и вароши на љему у грчко-рпмско доба.
79 АПСТИНЕНЦИЈА Апстиненција Алкохолизам АПСТИНЕНЦИЈА. В. Алкохолизам.
79 АПФЕЛБЕК ВИКТОР (Apfelbeck) Апфелбек Виктор (Apfelbeck) АПФЕЛБЕК ВИКТОР (Apfelbeck), владин саветннк и чувар за авертебрата у сарајевском Музеју, ентомолог (колеоптеролог). 1859 у Бену је студирао шумарство и био је, пре постављаља при земаљском Музеју за Босну и Херцеговину у
79 АРАД Арад АРАД, варош у Румунији, на десној
79 АРАДСКИ СРПСКИ ПРОТОПРЕСВИТЕРАТ Арадски Српски Протопресвитерат АРАДСКИ СРПСКИ ПРОТОПРЕСВИТЕРАТ налази се од 1918 под румунском
79 АРАДСКА СРПСКА ЕПИСКОПИЈА Арадска Српска Епископија АРАДСКА СРПСКА ЕПИСКОПИЈА. На
79 АРАЛИЦА Аралица АРАЛИЦА
79 СТОЈАН Стојан СТОЈАН, сликар (24/12
80 АРАМБАШИЂ ДРАГОМИР Арамбашиђ Драгомир АРАМБАШИЂ ДРАГОМИР, вајар (12/4
80 АРАМОН Арамон АРАМОН, врста винове лозе, увезена из јужне Француске. У нас је ретко где
80 АРАНЂЕЛОВАЦ Аранђеловац АРАНЂЕЛОВАЦ, варошица у Србији (Шумадиска Област), на рецн Кубршници,
80 АРАНЂЕЛОВИЋ ДРАГОЉУБ ДР Аранђеловић Драгољуб Др АРАНЂЕЛОВИЋ ДРАГОЉУБ ДР., професор Университета у Београду (21/10 1873, Параћин). Гимназију п правне науке свршио је у Београду. После свршених наука
80 АРАНЂЕЛОВИЋ РАДОМИР Аранђеловић Радомир АРАНЂЕЛОВИЋ РАДОМИР, пешадиски потпуковник (26/6 1874, Паланка Смедеревска, погннуо 9/7 1913, Мали Говедарник). Гимназију је свршио у Ужицу
80 АРАУЗОНА (Arauzona) Араузона (Arauzona) АРАУЗОНА (Arauzona). У римско доба варош у приморју, код Шибеника. А. помињу многп стари извори, као Птолемеј,
80 АРАПСКИ Арапски АРАПСКИ
80 КОЊ Коњ КОЊ
80 АРАЧИЂ ВУКОМАН Арачиђ Вукоман АРАЧИЂ ВУКОМАН, ђенерал (10/5 1850,
81 АРБАНАСИ ( Арбанаси ( АРБАНАСИ (талијански Albanesi илп рату 1885 шеф штаба активне Дринске
81 АРБЕ Арбе Раб. Ђенералшгабна Олужба мирног доба 1914 АРБЕ. В. Раб. Ђенералшгабна Олужба мирног доба 1914
81 »АРБОР« ЈУГОСЛАВЕНСНО Д »арбор« Југославенсно Д »АРБОР« ЈУГОСЛАВЕНСНО Д. Д. ЗА (нештампано).
81 ИНДУСТРИЈУ ДРВА Индустрију Дрва ИНДУСТРИЈУ ДРВА, Загреб. Основано је А.РБА (Arba). У римско доба име острва
81 АРБАНАСИ Арбанаси АРБАНАСИ. А. живе у југозападном делу Балканског Полуострва, јужно од
81 АРДЕНСКИ КОЊ Арденски Коњ АРДЕНСКИ КОЊ импортиран је нароПроклетија и западно од Црног Дрима (у чито у северне делове Хрватске за чиграницама данашше Арбаннје). Потомцп
81 АРДИЕЈИ (Ardiaei или Vardiaei) Ардиеји (Ardiaei или Vardiaei) АРДИЕЈИ (Ardiaei или Vardiaei), илирУ нашој држави А. су насељени погласко племе на Неретвп, према Хвару. У вито на простору ограниченом линијом,
81 АРЕН ШАРЛ (Charles Arene) Арен Шарл (Charles Arene) АРЕН ШАРЛ (Charles Arene), профенападали и пљачкали српски жнваљ. Ово сор француског језика у Војној Акадеје био повод те су се исељавања продужила, српско становништво је бежало | мијн, онда Артилериској Школи, и на
82 АРЕТОФИЛУС ШИМУН Аретофилус Шимун АРЕТОФИЛУС ШИМУН, Трогиранин. Штампао је у Млецнма 1527 Рег Augustinum de Biondis и уџбеник: Regulae
82 АРИЉЕ Ариље АРИЉЕ, варошица у Орбији (Ужпчка Област). Има испод 5.000 становника. А.
82 АРИЉСКА ЕПИСКОПИ ЈА Ариљска Епископи Ја Моравичка Епископија АРИЉСКА ЕПИСКОПИ ЈА. В. Моравичка Епископија.
82 АРКИВ ЗА ПОВЈЕСНИЦУ ЈУГОСЛАВЕНСКУ Аркив За Повјесницу Југославенску АРКИВ ЗА ПОВЈЕСНИЦУ ЈУГОСЛАВЕНСКУ, историскн ,је часоппс, који је
82 АРКО ВЛАДИМИР Арко Владимир АРКО ВЛАДИМИР, велпки нндустријалац (16/9 1888, Загреб). Студирао је трговачку академију н хемију. Као двадесетогодишњи младпћ предузео је водство очеве фпрме, основане још 1867, а 1914
82 АРМЕНОПУЛО КОНСТАНТИН Арменопуло Константин АРМЕНОПУЛО КОНСТАНТИН, номофилакс и судија у Солуну (око 1320, Цариград — око 1380). Саставио је око 1345 ручну књпгу закона названу Шестокњнжје, јер пма 6 књига. Ово је последња
82 АРНАУТИ Арнаути Арбанаси АРНАУТИ. В. Арбанаси.
82 АРНАУТОВИЋ ШЕРИФ Арнаутовић Шериф АРНАУТОВИЋ ШЕРИФ, бивши вакуфски директор (14/9 1874, Мостар). По свршетку основне школе А. је ступпо у општинску службу у Мостару. 1899 придружио се Џабићевом покрету за верскопросветну аутономију. Кад су аустриеке
82 АРНО Арно АРНО, бискуп (од 785) п први архибпскуп (од 798 до 822) салцбуршкп. А. је 791 пратио Карла Великог на војиом походу лротнв Авара, а 796 у нстом послу
83 АРНОВЉЕВИЋ ИВАН ДР Арновљевић Иван Др АРНОВЉЕВИЋ ИВАН ДР., професор Университета у Београду (7/3 1869, Велика Кпкинда). Гимназију је свршио у
83 АРНОЛД ЂУРО ДР Арнолд Ђуро Др АРНОЛД ЂУРО ДР., несннк и научник
83 АРНОЛДУС ДЕ БРУК Арнолдус Де Брук АРНОЛДУС ДЕ БРУК (de Bruch, de Prugch, de Ponte), композитор (око 1480,
83 АРОМУНИ Аромуни АРОМУНИ
83 АРСЕН КАРАЂОРЂЕВИЋ КНЕЗ Арсен Карађорђевић Кнез АРСЕН КАРАЂОРЂЕВИЋ КНЕЗ, дивизиски ђенерал (4/4 1859, Темишвар). Овршио је лицеј у Паризу и Константнновско училиште у Петрограду. Отупио Је у француску војску 1881; 1887 постао је коњички
83 АНТУН Антун АНТУН,
84 АРСЕНОВИЋ НОНСТАНТИН Арсеновић Нонстантин АРСЕНОВИЋ НОНСТАНТИН, сликардилетант, уметнички мецена, православни прота у Панчеву (1783, Панчево — 1868,
84 АРСЕНИЈЕ II Арсеније Ii АРСЕНИЈЕ II, патријарх српски. Надоста далеко. Његов аутопортрет, портрет лазио се на престолу у доба пада Смедепатријарха Рајачића у панчевачкој праворева п целе Србије под турску власт 1459.
84 АРСЕНИЈЕ III Арсеније Iii Црнојевић Арсеније. Данпловог ученика. Колико га је Данил АРСЕНИЈЕ III. В. Црнојевић Арсеније. Данпловог ученика. Колико га је Данил
84 АРСЕНИЈЕ IV Арсеније Iv [[Народна енциклопедија/Јовановић Арсеније. за. модел велике иконе Св. Саве у владпчанском столу у Јарковачкој цркви упоАРСЕНИЈЕВИЋ ВЛАДАН (ВАСИЛИЈЕ|Јовановић Арсеније. за. модел велике иконе Св. Саве у владпчанском столу у Јарковачкој цркви упоАРСЕНИЈЕВИЋ ВЛАДАН (ВАСИЛИЈЕ]] АРСЕНИЈЕ IV. В. Јовановић Арсеније. за. модел велике иконе Св. Саве у владпчанском столу у Јарковачкој цркви упоАРСЕНИЈЕВИЋ ВЛАДАН (ВАСИЛИЈЕ)
84 АРСЕНСКЕ ВОДЕ Арсенске Воде Минералне воде. из своје струке. Бавио се журналистнком АРСЕНСКЕ ВОДЕ. В. Минералне воде. из своје струке. Бавио се журналистнком,
84 АРСЕНСКИ РУДНИЦИ Арсенски Рудници АРСЕНСКИ РУДНИЦИ. Арсенске руде грађе, коју је поклонио Српској Краљевнису јако раширене у нашој држави. Поској Академији.
84 АРСЕНИЈЕВИЋ ЛАЗАР Арсенијевић Лазар АРСЕНИЈЕВИЋ ЛАЗАР, БАТА-ЛАКА да бп се исплатила њихова експлоатација.
84 АРСИЋ ЕВСТАХИЈА Арсић Евстахија АРСИЋ ЕВСТАХИЈА, супруга Саве Артенденцијом, ипак имају велпку истосића (— 1824), грађанина арадског и дориску вредност. У љима је штампано и бротвора српске п румунске просвете. За
85 АРТА Арта АРТА, стеновито острвде на Јадранском Мору, заладно од Вранског Језера, источно
85 АРТЕСКИ БУНАРИ Артески Бунари АРТЕСКИ БУНАРИ. У равницама дуж Саве, Дунава, Тисе, Мораве и љихових
85 АРТИЛЕРИСКА ШКОЛА Артилериска Школа Војна Ака АРТИЛЕРИСКА ШКОЛА. В. Војна Ака-
85 АРТИЛУК (италијански altiluccho) Артилук (италијански altiluccho) АРТИЛУК (италијански altiluccho), дубровачки сребрн новац у вредности три динара. Кован је, с прекидима, од 1627
85 АРТИЧОКА Артичока АРТИЧОКА (Супага Scolymus, Artischocke). А. наличи на велики чичак, гаји се ради главице цветова, које се употребљавају за јело. Успева у топлијим крНјевима на врло плодним, маснпм тлима,
85 АРХАНГЕЛСКИ А Архангелски А АРХАНГЕЛСКИ А. С., професор руске
85 АРХАНЂЕЛ Арханђел АРХАНЂЕЛ
85 СВ Св СВ.
85 КУЧЕВАЧКИ Кучевачки КУЧЕВАЧКИ, мана-
85 АРХАНЂЕЛ СВ Арханђел Св АРХАНЂЕЛ СВ. ПРИЛЕПСКИ, манастир у Јужној Србији, код Прилепа (Бптољска Област). Задужбина је краља Марка (1371—1394), испод његова града
85 АРХАНЂЕЛ СВ Арханђел Св АРХАНЂЕЛ СВ. ШТИПСКИ, црква у Јужној Србији, у граду Штппу, средишту
86 АРХЕОЛОГИЈА Археологија Преисторија АРХЕОЛОГИЈА. В. Преисторија.
86 АРХИВ ЗА АРБАНАСКУ СТАРИНУ Архив За Арбанаску Старину АРХИВ ЗА АРБАНАСКУ СТАРИНУ,
86 ЈЕЗИК И ЕТНОЛОГИЈУ Језик И Етнологију ЈЕЗИК И ЕТНОЛОГИЈУ, покренуо је, нз-
86 АРХИВ ЗА ПРАВНЕ И ДРУШТВЕНЕ Архив За Правне И Друштвене АРХИВ ЗА ПРАВНЕ И ДРУШТВЕНЕ чак као канцеларнске регистратуре, али А.
86 НАУКЕ Науке НАУКЕ, стручан часопис. Орган је правизашлих из правннх послова п у органног факултета Университета београдског. ској целини сачуваних већжх збирака у
86 АРХИВ ЗА СЛОВЕНСКУ ФИЛОЛОГИЈУ Архив За Словенску Филологију АРХИВ ЗА СЛОВЕНСКУ ФИЛОЛОГИЈУ 15 века. У 16 веку је добила збирка архи(Archiv fiir slavische Philologie), уређпвао
86 АРХИВИ Архиви АРХИВИ. 1 . У В о ј в о д и н и . А. у ј налазе се у овом А. архивалије најразлиВојводинп има: жупаниских, епархиских, читијег постанка (државне, црквене, опградскпх, општинских, црквених и пороштинске, прпватне н т. д.), тако да је овај
92 АРХИВСКО ПИТАЊЕ Архивско Питање АРХИВСКО ПИТАЊЕ. У Оен-Жерменском Уговору (чл. 93, 191—3 и у допунама чл. 299 и 250) била су одређена изт весна начела, по којима се имала извести
92 АРХИЂАКОНИ Архиђакони АРХИЂАКОНИ се помпњу већ у 4 веку код Теодорета (Historia eccles. 1. 26) као
92 АРХИЕПИСКОПСКО-МИТРОПОЛИТСКОПАТРИЈАРАШКА БИБЛИОТЕКА У GPEMСКИМ КАРЛОВЦИМА Архиепископско-митрополитскопатријарашка Библиотека У Gpemским Карловцима АРХИЕПИСКОПСКО-МИТРОПОЛИТСКОПАТРИЈАРАШКА БИБЛИОТЕКА У GPEMСКИМ КАРЛОВЦИМА, једна је од наших
93 АРХИЉЕВИЦА Архиљевица АРХИЉЕВИЦА, место у близини Пре-
93 АРХИЉЕВИЦА Архиљевица Карпина, манастир Ваведења Св. Богородице АРХИЉЕВИЦА. В. Карпина, манастир Ваведења Св. Богородице.
93 АРХИМАНДРИТ Архимандрит АРХИМАНДРИТ, првобитно значп старешину над неколико манастира. У византиској цркви име је познато од 5 века. — Први помен у старој српској цркви је
93 АРХИМАНДРИТ ВЕЛИКИ Архимандрит Велики АРХИМАНДРИТ ВЕЛИКИ, име старешине манастира Студенице. Старешине осталнх »царскнх манастира« називане су
93 АРХИРОМАНИ Архиромани Бурнум АРХИРОМАНИ. В. Бурнум.
93 АРХИТЕКТУРА Архитектура Уметност АРХИТЕКТУРА. В. Уметност.
93 АРХИТЕКТУРА Архитектура АРХИТЕКТУРА
93 СЕЉАЧКА Сељачка СЕЉАЧКА.
93 АРХИТЕКТУРА У КРАЉЕВИНИ СХС Архитектура У Краљевини Схс АРХИТЕКТУРА У КРАЉЕВИНИ СХС У НОВОМ ВЕКУ. Општи је карактер архп-
95 АРШИНОВ ПАВЛЕ Аршинов Павле АРШИНОВ ПАВЛЕ (10/12 1855, Велики Бечкерек). Из ратарске је породице.
95 АСАНИ Асани АСАНИ. После смртн цара Манојла (1180) настао је општи покрет непријатеља Византије, Нормана, Срба п Мађара.
96 АСЕМАНИ Асемани АСЕМАНИ
96 АСЕНТАЦИЈА Асентација Регрутовање АСЕНТАЦИЈА. В. Регрутовање.
96 АСЕРИЈА (Asseria) Асерија (Asseria) Подграђе АСЕРИЈА (Asseria). В. Подграђе.
96 АСКИЈЕ Аскије АСКИЈЕ, женскн накит за главу, од сребрнастих ђинђува мрежасто нанизаних.
96 АСПАЛАТОС Аспалатос Спалато АСПАЛАТОС. В. Спалато.
96 АСПРА Аспра АСПРА (од грчкбг aspros, бео) је пме н а истоку за разан европскн и оријенталски сребрн новац, првобитно, у 13 веку,
96 АСТИБОС (Astibos) Астибос (Astibos) АСТИБОС (Astibos). У грчко-римско доба име данашњег Штипа н вероватно
96 АСТРАКАНКА Астраканка АСТРАКАНКА, врста јабука, раширена у северозападном делу државе. Увезена
96 АСТУРЛИЈА Астурлија АСТУРЛИЈА, вео, ко.јп млада при венчању носи. Носи се у Беранима. Н . 3.
96 АСУРЏИЈА (асураш) је занатлнја Асурџија (асураш) је занатлнја АСУРЏИЈА (асураш) је занатлнја, којн пзрађује асуре (плетене ствари) из рогозе
96 АСФАЛТНИ РУДНИЦИ Асфалтни Рудници АСФАЛТНИ РУДНИЦИ. Асфалт се налази највише у кречњацима и доломитима личкога, далматинског и херцеговачкога крша (карста). У Далмацији су га почели вадити у 18 веку кад је млетачка република (1750) допустила неким
97 АТАНАСИЈЕ СВ Атанасије Св АТАНАСИЈЕ СВ. ПРИЛЕПСКИ, црква у Јужној Србији код Прилепа, у Битољској Области. Црква је подигнута за
97 АТАН АЦКОВИЋ Атан Ацковић АТАН АЦКОВИЋ
97 БОГОБОЈ Богобој БОГОБОЈ (крштено
97 АТАНАЦКОВИЋ Атанацковић АТАНАЦКОВИЋ
97 ЈОВАН Јован ЈОВАН,
97 АТАНАЦКОВИЋ ПЛАТОН Атанацковић Платон АТАНАЦКОВИЋ ПЛАТОН, епископ бачки, писац, политички радник п велики добротвор народне просвете (10/7 1788,
98 АТЕНТАТОРИ Атентатори Принцип, Чубриловић, Чабриновић, Жерајић, Јукић, Илић Данило, Јовановић Мих АТЕНТАТОРИ. В. Принцип, Чубриловић, Чабриновић, Жерајић, Јукић, Илић Данило, Јовановић Мих.
98 АТЛАГИЋ-КУЛА Атлагић-кула АТЛАГИЋ-КУЛА
98 АТЛАНТСКА ПЛОВИДБА ИВО РАЧИЋ Атлантска Пловидба Иво Рачић АТЛАНТСКА ПЛОВИДБА ИВО РАЧИЋ А. Д., Сплнт. Основано 1922. Главница
98 АТОС Атос Св. Гора АТОС. В. Св. Гора.
98 АТРАНС (Atrans) Атранс (Atrans) АТРАНС (Atrans). У римско доба место на путу Љубљана—Цеље, данас ТројанаЧ- Ту је била римска даринарница.
98 АУБА Ауба Авба АУБА, В. Авба.
98 АУГУСТИНОВЦИ Аугустиновци АУГУСТИНОВЦИ су се прозвали по правилима, што су их онслуживали. Али
98 АУДОЛЕОН (Audoleon) Аудолеон (Audoleon) АУДОЛЕОН (Audoleon), краљ Пеонаца. који су живелн у данашњој Јужној Србијн (око Велеса, Прилепа и Битоља). А.
98 АУЕР РОБЕРТ Ауер Роберт АУЕР РОБЕРТ, слнкар (27/10 1873 , За-
98 АУЕРБАХ Ауербах Оербак АУЕРБАХ. В. Оербак.
98 АУЕРСПЕРГ АНТОН (Anastasius Griin) Ауерсперг Антон (Anastasius Griin) АУЕРСПЕРГ АНТОН (Anastasius Griin), немачки песнпк п политичар (ll/4 1806
99 АУРЕЛИЈАН Аурелијан АУРЕЛИЈАН, римскн цар (270—275 по Хр.). Рођен је у нашој земљи, али се не
99 АУСТРИСКА ПОШТА У СРБИЈИ Аустриска Пошта У Србији АУСТРИСКА ПОШТА У СРБИЈИ, Турска је, док је владала Србпјом, била дужна, на основу капитулација, да на
99 АУСТРИСКО-СРПСКА ТАЈНА КОНВЕНЦИЈА Аустриско-српска Тајна Конвенција АУСТРИСКО-СРПСКА ТАЈНА КОНВЕНЦИЈА. Кнез Милан Обреновпћ, огорчен
100 АУТАРИАТЕ (A utariatae) Аутариате (A utariatae) АУТАРИАТЕ (A utariatae), илирско племе. Отановало је од горње Неретве на исток. Можда име реке Таре стојн у вези
100 АУТОБИОГРАФИЈЕ И МЕМОАРИ Аутобиографије И Мемоари АУТОБИОГРАФИЈЕ И МЕМОАРИ. 1. О л о в е н а ч к и . Први покушаЈ словеначке
102 АУТОМОБИЛСКЕГАРАЖЕ МИНИСТАРСТВА ПОШТА И ТЕЛЕГРАФА Аутомобилскегараже Министарства Пошта И Телеграфа АУТОМОБИЛСКЕГАРАЖЕ МИНИСТАРСТВА ПОШТА И ТЕЛЕГРАФА. За ауто-
103 АУТОМОБИЛСКИ Аутомобилски АУТОМОБИЛСКИ
103 ПОШТАНСКО-ПУТНИЧКИ САОБРАЋАЈ Поштанско-путнички Саобраћај ПОШТАНСКО-ПУТНИЧКИ САОБРАЋАЈ. На територији наше
104 АУТОМОБИЛСКИ САОБРАЋАЈ МИНИСТАРСТВА САОБРАЋАЈА Аутомобилски Саобраћај Министарства Саобраћаја АУТОМОБИЛСКИ САОБРАЋАЈ МИНИСТАРСТВА САОБРАЋАЈА. Управа ауто-
104 АУТОНОМИЈА МУСЛИМАНА У БОСНИ Аутономија Муслимана У Босни АУТОНОМИЈА МУСЛИМАНА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ. Покрет за верско-про-
105 АУТОНОМИЈА Аутономија АУТОНОМИЈА
105 СР Ср СР&А
105 УГАРСКОЈ Угарској УГАРСКОЈ
105 АУТОНОМНА БОРБА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ Аутономна Борба У Босни И Херцеговини АУТОНОМНА БОРБА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ. Да би са што више успеха
106 АФИЈОН Афијон Мак АФИЈОН, В. Мак.
106 АХАВЦИ Ахавци Оавремени српеки књижевнп језик АХАВЦИ, В. Оавремени српеки књижевнп језик.
106 АХМЕД ПАША ХЕРЦЕГОВИЂ Ахмед Паша Херцеговиђ АХМЕД ПАША ХЕРЦЕГОВИЂ (1456 до 1518) најмлађи је син Хердега Отепана, и
106 АЏИЋ СРЕТЕН Аџић Сретен АЏИЋ СРЕТЕН, професор и педагог (15/10 1856, Оугубина, Левач). Основну
106 АЏИЂ СТЕФАН (Agyich) Аџиђ Стефан (Agyich) АЏИЂ СТЕФАН (Agyich), каноник у Печују п пригодгш латпнскп песннк (1730,
107 АШАЊКА Ашањка АШАЊКА, женска капа у рудничкој Стритаревом Звону, његов епски таленахнји. Налик на оврљину. Изобича.јена је.