Надежда

←Доситијева реч

Надежда  (1843)  Писац: Љубомир Ненадовић

Роса (Љубомир Ненадовић)→

Кад надежде нема човек,
Онда није више жив;
Свак надежду има своју
Макар како био крив.
Један пада, други стоји,
И сам чека горки час;
Ал’ се опет нечем нада
Надежда му шаље глас.
Са надеждом Лазар пође
На Косово бити бој,
Са надеждом он бејаше
Извадио и мач свој,
Милош оде ка Мурату
Са надеждом избећ' пак,
У свом срцу ту надежду
Има, ах, до смрти свак.
Код Пандоре она оста,
Њен ковчег нам вешто скри:
Нит ’ ће когод очајават’
Док му здрава крвца ври.

1843.

Извор

• Целокупна дела Љубомира П. Ненадовића, Београд, 1892, Свеска прва, 2. издање. стр. 4.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Љубомир Ненадовић, умро 1895, пре 131 година.