Мрзим. . .
Мрзим. . .
Мрзим оне, што кукавички сносе
Горчину живота или наметнуту
Дрско од других, који им односе
Све, водећи их суновратном путу. . .
Мрзим оне, што душу своју трују
Заблудама глупе цркве и вере,
Које им железне окове кују
Да би их пљачкати могли без мере. . .
Мрзим, и мрзећу мекушце, оне
Што ропски јарам само вући знају -
Док их недаће ко зли дуси гоне,
И место срећних бедне часе трају. . .
(Радничке новине, 174.9/VIII 1911)
|