Моје цвеће

Моје цвеће  (1864)  Писац: Драга Димитријевић Дејановић

Црни јаде!
Да л’ за тебе моје цвеће знаде?
Да л’ те знаде,
Да л’ те разумева,
Да л’ га когод сузама залева,
Кад је тако оборило главу
На зелену траву,
Па се дало,
К’о да је заспало,
​К’о да с’ више пробудити неће
Моје алем-цвеће?

​Па ако те по несрећи знаде,
Мој големи јаде,
Ти му кажи, нек ми једном дође,
Када мимо моји
Бели двора прође;
Нек се срдње мане
​Мој злаћани дане,
Нека очи од мене некреће
Моје алем-цвеће.

​Свакоме је цвеће процветало,
Мени моје давно је заспало,
Свак се кити, па мирисом дичи,
Ал’ ја нећу
За живота више!
​Сваком своје мило цвеће хита,
За ме моје
Неће ни да пита;
Свакоме ће цвеће мирисати,
Ја ћу само
Смети уздисати,
Кад погледим, да се с другом шеће
Моје алем-цвеће.

Извор

• Даница, 26. јул 1864. Бр. 30. Година V, стр. 470.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драга Димитријевић Дејановић, умро 1871, пре 155 година.